Dok se o toplotnom stresu mnogo govori, uticaj niskih temperatura na proizvodnju stoke često ostaje u senci. Međutim, hladno vreme ozbiljno menja potrebe životinja. Zato je važno znati kako prilagoditi ishranu i negu da biste im obezbedili stabilnu produktivnost tokom zimskih meseci.
Možda vas zanima
Ukoliko je stoka pod stresom, bilo zbog visoke ili jako niske temperature njihov metabolizam doživljava neku vrstu šoka, menjaju se potrebe, a ukoliko se ne odreaguje produktivnost opada.
Unos hrane i preživanje (ruminacija)
Jako niske temperature stvaraju takozvani „hladni stres“ kod stoke i podstiče im apetit. Osim toga, prilikom izlaganja velikoj hladnoći dešavaju se promene u žvakanju hrane. Vreme ruminacije (preživanja) kod goveda se, takođe, povećava u zimskom periodu. Žvakanje po ciklusu ruminacije se povećava za oko 10% zbog izlaganja hladnoći i za oko 20% kod laktacije. Šta to zapravo znači? To znači da se životinjama povećava apetit ali se smanjuje mogućnost varenja (duže preživaju).
Uticaj temperature na sistem za varenje životinja sledi opšti princip da su životinje veće telesne mase, kao što su junice ili potpuno zrele krave, manje podložne „hladnom stresu“, nego što su to manje životinje, poput teladi.
Koja je razlika između: Simentalske ili holštajn-frizijske rase?
Uprkos smanjenoj funkciji varenja, životinje imaju više koristi od povećanog apetita te im treba obezbediti više hrane. Procenat uvećanja gladi kod životinja u zimskom periodu povećava se za 20-30% i za toliko treba da se poveća ishrana senom, dok peletirana hrana treba da se poveća u iznosu od 10%, čime se skraćuje trajanje jedenja.
Rast stoke
Hladan stres usporava rast stoke i smanjuje efikasnost iskorišćenja hrane. Zbog uticaja niskih temperatura na organizam životinja dolazi do metaboličkih promena, pa se proteini kod preživara brže razgrađuju nego što se sintetizuju, što dovodi do gubitka mišićne mase.
Istraživanja pokazuju i da goveda troše sve više energije kako temperatura opada — potreba za energijom raste oko 1% po svakom stepenu ispod 20°C. Zbog toga manje energije ostaje za rast i druge ključne funkcije.
Steonost
Hladno vreme samo po sebi ne ugrožava steonost stoke, ali je važno obezbediti odgovarajuću ishranu. Ako životinja nema dovoljno energije i belančevina, organizam počinje da troši sopstvene rezerve, što može dovesti do različitih problema.
U slučaju da krava previše smrša, njen kasniji potencijal za laktaciju može biti smanjen, a nova steonost može kasniti.
Broj stoke u Srbiji: GOVEDA manje, više svinja, ovaca i živine!
Laktacija
Hladni stres prouzrokuje smanjenje izlučivanja mleka kod krava koje doje telad. Lokalno hlađenje mlečne žlezde i smanjeni protok krvi kroz mlečne žlezde dovodi do smanjenog prinosa mleka.
Mere zaštite stoke od hladnog stresa
Vremenskim prilikama ne možemo upravljati ali možemo koristiti neke od strategija da se smanji uticaj hladnog stresa na krave, a samim tim smanje troškovi i poboljša efikasnost proizvodnje. To su:
- Nadgledanje temperature i povećanje količine hrane kao odgovor na hladno vreme. Krave u poslednjem tromesečju trudnoće zahtevaju dodatnu ishranu sa zrnastom hranom u periodima kada efektivna temperatura padne ispod 20 stepeni.
- Hladan vetar povećava hladni stres kod stoke, te je njihova zaštita od vetra veoma važna mera.
- Omogućavanje suve posteljice značajno utiče na sposobnost stoke da izdrži hladni stres. Održavanje krava čistim i suvim je veoma bitna mera.
- Osiguravanje dovoljno hrane, dodatnog sena i zrnaste hrane. Ukoliko je seno mokro od snega i slično, ne sme da bude smrznuto. Formulaciju prehrane treba prilagoditi ishrani životinja pod stresom, a najbolje da se posavetujete sa svojim veterinarom.
- Pobrinite se da krave imaju dovoljno vode u svakom trenutku. Ograničavanje vode ograničiće unos hrane i kravama će otežati ispunjavanje njihovih energetskih potreba. Takođe, prekomerno hladna voda ozbiljno ograničava unos vode u organizam.
Izvor: Dairyglobal
Komentari