Pogledajte farmu svinja „Napredak“ – prototip farme iz budućnosti!

Pogledajte farmu svinja „Napredak“ – prototip farme iz budućnosti!

Kompanija „Delta Agrar“ svinjarstvom se bavi od 2006. godine. Danas, sudeći po rezultatima koje ostvaruje na svojim farmama, ona je u rangu sa 10 najboljih farmi u Danskoj, zemlji koja je lider u oblasti svinjarstva u celom svetu. U odnosu na proizvodne rezultate u Srbiji, oni koji se ostvaruju na farmama svinja „Delta Agrara“ su duplo veći.

 

Gospodin Zoran Uzelac, rukovodilac svinjarstva u kompaniji „Delta Agrar“ objasnio nam je na koji način se na njihovim farmama ostvaruju vrhunski rezultati i rekao koliko njihove krmače godišnje proizvedu prasadi.

Upotrebom najsavremenije opreme, genetike i menadžmenta došli smo na nivo produktivnosti na kojem proizvodimo više od 37 prasadi po krmači godišnje, odnosno oko 31 tovljenika. Zato smo sa ovako visokom produktivnošću i po profitabilnosti najbolji“, pohvalio se Zoran.
 

Farma Napredak - iz arhive fotografija kompanije Delta Agrar 

Danas, „Delta Agrar“ ima 5 farmi svinja, Nukleus,  V.O. Centar u Staroj Pazovi, Napredak, takođe u Staroj Pazovi, Vladimirovac, Halovo u Zaječaru i Kozaru u Banatskom Velikom Selu. Na njima je trenutno ukupno 4.820 krmača – danske jorkšir rase, danski landras i danski durok.

Sa tim brojem krmača godišnje proizvedemo oko 115.000 tovljenika, 3.000 priplodnih nazimica za naše potrebe i oko 1.000 nazimica za eksterne proizvođače“, dodaje on.
 

Farma Napredak - iz arhive fotografija kompanije Delta Agrar 

Na farmi svinja „Napredak“ u Staroj Pazovi godišnje se proizvdede oko 38.000 tovljenika. Utrošak hrane na njoj je daleko manji nego u tradicionalnoj proizvodnji, a mesnatost tovljenika je znatno povećana. Uz to, na ovoj farmi broj živorođenih prasadi po leglu iznosi čak 17,2. Poređenja radi, u Srbiji taj prosek iznosi 10,8 prasadi po leglu.


Ključna stavka je genetika. Mi svake godine po 4 puta uvozimo priplodne nerastove, kao i 80 priplodnih nazimica. Pored toga, naravno, važna je i ishrana. Stočna hrana koja se koristi za ishranu naših svinja se proizvodi na našim imanjima i po recepturama naših tehnologa“, objašnjava Uzelac.
 

Na ovoj farmi broj živorođenih prasadi po leglu iznosi čak 17,2.


Bazu za ovako uspešnu proizvodnju čini Nukleus farma za proizvodnju nazimica Fi generacije, po čuvenoj svetskoj Danbred tehnologiji, gde se pažljivim ukrštanjem dobijaju kvalitetne jedinke otporne na bolesti, veoma plodne i optimalnog odnosa mesa i masti, ali i pomenuti centar za veštačko osemenjavanje sa 75 vrhunskih nerastova. Ovaj centar, kao i „Nukleus“ i farma „Napredak“ sagrađene su kao prototip najsavremenijih farmi koje će se graditi u budućnosti.

Savremena farma podrazumeva da ima i najviše biosigurnosne mere, kako spoljašnje, tako i unutrašnje, koje osiguravaju da patogeni agensi ne ulaze u farmu i na taj način štitimo zapat od infekcija“, dodaje Zoran.
 


Farma Napredak - iz arhive fotografija kompanije Delta Agrar 

Bez obzira na trenutno izuzetno niske prodajne cene tovljenika „Delta Agrar“ profitabilnost u svinjarstvu i dalje može da postigne visokom produktivnošću. Uz to, ova kompanija dokazala je da, sudeći i po kvalitetu mesa, Srbija može da ide u korak sa najboljim svetskim farmerima. Ipak, farme svinja poput ove i stručnjaci kao što su Delta Agrarovi, samo su mali korak na putu ka unapređenju svinjarstva u Srbiji.

Sistem sertifikata i dozvola za izvoz je organičavajući faktor. U ovom trenutku, ljudi koji se bave stočarstvom imaju problem sa veoma lošom cenom. Osim toga, velika barijera je i nemogućnost izvoza. Gotovo da nam nijedno tržište nije otvoreno osim onih u zemljama iz okruženja, iz takozvanog CEFTA sporazuma“, objašnjava Zoran Sporić, direktor otkupa i prodaje mesa i stoke.
 

Farma Napredak - iz arhive fotografija kompanije Delta Agrar 


Kada bi se pojavila situacija da možemo da izvozimo robu, verovatno bi i orijentacija proizvođača bila drugačija. Više bi ljudi ulagalo u stočarstvo i mislim da bi za nas bilo odlično da nam se omogući recimo izvoz u Kinu. U ovom trenutku mi naravno za tako nešto nemamo količine, ali bi mogao da se napravi neki plan razvoja stočarstva koji bi nam pomogao da za nekoliko godina podignemo proizvodnju i pronađemo ekonomski interes
“, dodaje on.

U ovom trenutku smo u pat poziciji. Domaće tržište očigledno nema moć da primi sve što se proizvede ovde, pa je zato i niska cena. Izvoza nema, pa je očigledno i ova mala proizvodnja velika za našu zemlju i ovo tržište“, zaključuje Sporić.

Sagovornici:
Zoran Uzelac, rukovodilac svinjarstva u kompaniji „Delta Agrar“ 
Zoran Sporić, direktor otkupa i prodaje mesa i stoke

Komentari

E-KNJIGA

Vodič za uspešno gajenje borovnica