Način skladištenja značajno utiče na kvalitet sena

Način skladištenja značajno utiče na kvalitet sena

Nakon završene kosidbe i sušenje otkosa, seno treba adekvatno skladištiti kako bi se izbegli gubici i troškovi. Detaljne savete o skladištenju sena daje Dragan Jakovljević iz PSSS-e u Jagodini.

Skladišteno seno © Pixabay

Spremanje sena podrazumeva niz postupaka koji se preduzimaju u cillju odstranjenja vlage iz pokošene mase sa 75 do 85% do nivoa pri kome se aktivnost enzima biljnih ćelija i mikroorganizama svodi na najmanju moguću meru. Dobro osušenim senom smatra se ono koje sadrži manje od 18% vlage. Takvo seno može dugo da se čuva do momenta upotrebe, bez opasnosti od pojave plesni ili truležnih mikroorganizama.

Optimalan nivo vlažnosti sena zavisi i od količine proteina, masti, minerala i drugo u osušenoj masi. Zbog toga se neke vrste sena mogu čuvati i sa 21-22% vlage, a druge sa manje od 18%. Da bi se u što većoj meri očuvala hranljiva vrednist sena potrebno ga je i na što bolji način uskladištiti. Najmanji gubici se postižu čuvanjem sena ispod nadstrešnica i šupa u senjacima. Međutim, izgradnja takvih stalnih objekata za smeštaj sena predstavlja značajne materijalne izdatke, koji poljoprivredni proizvođači često ne mogu da obezbede. U tom slučaju, seno se do momenta upotrebe pakuje u stogove i kamare na otvorenom prostoru.

To je svakako najjeftinije rešenje, ali zbog direktnog delovanja sunčevih zraka i padavina, površinski delovi lagerovanog sena su izloženi značajnim promenama i gubicima. Pakovanje (denjenje) sena u stogove vrši se u obliku kupe, u čijoj se sredini nalazi stožer, odnosno jaka i prava motka ukopana u zemlju, koja služi kao oslonac za oblikovanje stoga.

Stožer je visine nekoliko metara, u zavisnosti od planirane velčine stoga i trebalo bi da je od nekog jačeg drveta. Poželjno je da se donji deo stožera premaže nekim sredstvom za zaštitu drveta od truljenja, a da kora bude skinua
celom dužinom stožera. U osnovi stoga se na odgovaraućim osloncima postavljaju drvene motke u vidu rešetke, tako da seno leži na njima a ne direktno na zemlji.

Seno u stogu se slaže od spoljne ivice pa na unutra, uz dobro gažene sredine, kako bi se ona što manje slegala. Sa odmicanjem u visinu stog se postepeno sužava tako da se u zavisnosti od umešnosti radnika dobja kupast, šiljast ili jajast oblik. Najpogodniji je jajast oblik jer su samo gornji delovi stoga direktno izloženi padavinama. Ukoliko se pakuje nešto vlažnii materijal, između slojeva biljne mase debljine 59- 75 cm stavlja se sloj slame, u cilju ventilacije.

Iz istog razloga, ponegde se oko stožera stavljaju snopovi golih stabljika kukuruza, naručito u donjem delu stoga. Vrh stoga se završava senom ili slamom, a radi zaštite od vetra postavljaju se opterećenja – lemezi. To su tanje motke, kamenje ili cigle vezane za žicu dužine 2-3 m. U ovakve stogove može da se upakuje nekoliko tona sena. Međutim kada je reč o znatno većim količinama, seno u rasutom ili baliranom oblku se pakuje u kamare. Kamare imaju manju visinu i formirau se po dužini.

Izvor: Poljoprivredne stručne i savetodavne službe 
Autor:  Dipl. inž. Dragan Jakovljević PSSS Jagodina

Komentari

E-KNJIGA

Vodič za uspešno gajenje borovnica

.