U ovom selu nema domaćinstva koje ne gaji suncokret

U ovom selu nema domaćinstva koje ne gaji suncokret

Batuša, selo u opštini Malo Crniće, smešteno na raskrsnici puteva i podjednako udaljeno, po 15 kilometara od Požarevca, Malog Crnića i Kučeva poznato je po dobrim proizvođačima suncokreta. Ovo selo danas je poznato po tome što u njemu ne postoji domaćinstvo koje ne gaji suncokret.

U ovom selu nema domaćinstva koje ne sadi suncokret - © Pixabay 

Sve je počelo slučajno početkom 80-ih godina, kada je na predlog prof. dr Dragana Škorića, počasnog građanina Batuše. Napredni zemljoradnik Ratomir Stokić prvi je zasejao novosadski hibrid NS X 43. Iako je to kod meštana izazvalo sumnju, kako će suncokret uspevati na ovim prostorima, već sledeće godine širi se proizvodnja. Danas u Batuši ne postoji domaćinstvo koji ne gaji suncokret.

Mladim bračnim parovima država će poklanjati zemlju na selu

S obzirom na to da se odavde proizvodnja suncokreta širila i u druga mesta u ovom delu Srbije došlo se na ideju da se Batuša 2006. godine proglasi selom suncokreta. Od tada svake godine na Petrovdan, kada je seoska slava, obeležava se „Dan suncokreta.

Pokrovitelj ovog skupa su mesna zajednica Batuša i opština Malo Crniće. To je manifestacija koja ima verski, tradicionalno, kulturno-umetnički, sportski i gastronomski karakter, a cilj je da traje i bude prepoznatljiva ne samo lokalno nego i šire.

U ovom selu nema domaćinstva koje ne sadi suncokret - © Pixabay

Značaj ove manifestacije, i uopšte poljoprivrede prepoznala je opština Malo Crniće, koja ulaže u razvoj poljoprivredne proizvodnje. Mališa Antonijević, predsednik opštine je pozdravljajući učesnike i goste „Dani suncokreta” istako da su sredstva iz budžeta shodno željama proizvođača opredeljena za subvencionisanje osemenjavanja, nabavku priplodnih nazimica, kao i priplodnih ovaca, ali i kupovini sadnica.

U ovom selu ima više plastenika nego stanovnika

Dipl. Inž. Jorgovanka Vlajković stručnjak PSSS Požarevac, rekla je da na područuju Braničevskog okruga od oko 160.000 hektara, suncokret ove godine posejena na 15.000 hektara, što je za 100 odsto više nego lane. Primećeno je da se smanjuju površine pod kukuruzom u korist uljanih kultura.

Zbog loših agrometeroloških uslova, izuzetno visokih dnevnih temperatura u fazi kada se kukuruz oprašuje i zrno naliva, a usled deficita vlage dolazi do gubitka prinosa kukuruza koji se do sada na ovom području gajio 50 odsto površina. Očekuje se da će se i naredne godine povrišine pod suncokretom povećavati, što može dovesti do problema zbog nepoštovanja plodoreda.

U ovom selu nema domaćinstva koje ne sadi suncokret - © Pixabay

„Već je primećeno da je u ovom regionu uzak plodored i suncokret se vraća na istu parcelu posle tri godine, a pet godina treba da prođe između dve setve suncokreta”, rekao je Igor Balalagić, stručnjak sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.

U našem selu svi se bave poljoprivredom – a niko od nje ne živi!

„Pri izboru hibrida potrebno je odabrati one koji su otporni na plamenjaču, bolest koja se javlja svake godine. Dobro je da u ovom trenutku nema volovoda, parazitne cvetnice, koja je veliki problem u suncokretu”, navodi on.

Dr Balalić je rekao i da u poslednjih 10 godina u Kuli u ataru 33 Kuljanska Institut postavlja standardni ogled, ali i mikroogled. To je jedan od ukupno 15 mikroogleda postavljenih po najvećim regionima gajenja suncokreta kod nas, a na osnovu kojih se proizvođačima daju preporuke za setvu hibrida u narednoj godini.

Tekst je originalno objavljen u časopisu Poljoprivrednik

Komentari

E-KNJIGA

Vodič za uspešno gajenje borovnica

.