Bliži se žetva pšenice, jedan od najznačajnijih radova u domaćem agraru. Na samu žetvu ili berbu poljoprivrednih kultura utiče način proizvodnje iste. Mi smo sa dr Vladimirom Aćinom sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu razgovarali o najčešćim greškama koje ratari prave iz godine u godinu prilikom proizvodnje ove kulture.
Foto:Pixabay
1. Setva semena „sa tavana“
„Ono što je prva greška, dakle od same setve, koja se ponavlja svake godine je setva nedeklarisanog semena odnosno nesertifikovanog, drugačije poznatog kao seme „sa tavana“. To je problem kod svih strnih žita. Preko 50 procenata se seje semenom sa tavana. Samo setvom sertifikovanog semena se dobijaju one karakteristike koje određena sorta poseduje, to jest koje proizvođači žele“, istakao je Aćin.
2. Nepoštovanje rokova
Kako kaže naš sagovornik, druga greška koja se često ponavlja jeste nepoštovanje rokova setve, odnosno setva van optimalnih rokova.
„U zavisnosti od godine do godine na značajnim površinama strna žita budu posejana tokom novembra, pa često i decembra meseca. Opšte je poznato da svaki dan odlaganja setve značajno smanjuje prinos, što zavisi naravno od godine do godine“, rekao je sagovornik našeg portala.
MOŽDA VAS ZANIMA
Ističe da smo s druge strane opet svedoci sve toplijih godina i jeseni, te da čak i setva na početku novembra ne mora da da značajno manje prinose, ali treba u obzir uzeti i drugu činjenicu.
„Međutim dešavaju se godine kao što je na primer bila 2017. godina kada je rano došlo do spuštanja temperatura, to jest pada temperatura u jesenjem periodu tako da su ti kasniji rokovi značajno podbacili u prinosu“, naglasio je dr Vladimir Aćin.
3. Đubrenje „napamet“
Problem sa đubrenjem, prema njegovim rečima, vezan je za sve ratarske biljne vrste. Misli se na đubrenje bez izvršene analize zemljišta.
„Ovo se odnosi kako na osnovno đubrenje u jesen, tako i na prihranu strnih žita koja se radi tokom februara, marta meseca kada je neophodno uraditi analizu, a mnogi proizvođači to ne rade i đubre iskustveno. To nekad može da bude dobro i da se uklopi, ali često to budu količine azotnih đubriva veće nego što je to potrebno, pa imamo za posledicu poleganje na značajnom delu površina“, rekao je naš sagovornik sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.
Foto:Pixabay
4. Pogrešno vreme tretmana
Kada je u pitanju zaštita useva, Aćin ističe da proizvođači sve više slušaju savete struke međutim ova greška se najčešće ponavlja.
„Kod strnih žita obično se primenjuju dva tretmana tokom aprila meseca u cilju suzbijanja korova to je prvi fungicidni tretman i drugi fungicidni tretman u fazi cvetanja. Tu često proizvođači naprave propust ili ga neretko izbegavaju misleći da su usevi zdravi i da je nepotrebno. Ako se odluče na prskanje često promaše fazu, to jest ili porane ili prskaju nakon cvetanja kada nema nekog velikog uticaja na suzbijanje fusariuma. Drugo tretiranje u fazi cvetanja i ima za cilj suzbijanje fuzarioze klasa i kasnije proizvodnje fuzarioznih zrna i pojave mikotoksina na zrnu“, naglasio je on.
Za kraj on dodaje da će prema njegovom mišljenju ovaj toplotni talas malo spustiti prinose kod kasnijih sorti koje još nisu sazrele, tako da će verovatno doći do pojave i šturijih zrna, slabije nalivenih zrna.
„Preporuka je naravno da se nakon žetve strnište plitko obradi da bi se sprečio taj kapilarni gubitak vlage“, naglasio je.
Komentari