Silo kombajni već nekoliko sedmica uveliko rade na njivama u Kolubarskom okrugu, sa kojih skidaju kukuruz namenjen za silažu. Ovdašnji proizvođači, ove godine znatno ranije su počeli sa pripremom jednog od najznačajnijih stočnih hraniva, čemu je ”kumovala” dugotrajna suša. Pored toga nedostatak padavina značajno je uticao na kvalitet i količinu silaže, koje će prema procenama, u silo jamama, u proseku biti upola manje nego što je to bio slučaj ranijih godina.

”Ovogodišnji prinos kukuruzne silaže je ispod proseka, a s obzirom da smo imali oko dva meseca bez kapi kiše ipak mogu reći da je to ipak solidno. Međutim, veći problem je što je silaža sa malom količinom zrna i vlage, pa samim tim gubimo na kvalitetu”, kaže Miloš Radosavljević, zemljoradnik iz Valjeva.

I dok će se na mnogim gazdinstvima, koja se bave stočarskom proizvodnjom, osetiti manjak ovog hraniva, Darko Ivković iz Rubribreze kod Lajkovca će imati i za prodaju. Kako kaže prinos je za 30 odsto bolji nego prošle ove godine, ali ako se uporedi sa 2020. godinom prinos je manji za čak 50 odsto.

”Najača je bila 2020. godina, a s obzirom na sušu ove godine je veća stabljika i više je silaže nego lane. Ovogodišnji prinos išao je do nekih 35 tona po hektaru, dok je prošle godine bilo oko 15 tona. Ima parcela gde je i manje, što pre svega zavisi od toga u kojoj meri su primenjene agrotehničke mere. Sav kukuruz koji zasejemo, a ovog proleća to je bilo devet hektara, ide u silažu. Jedan deo prodajemo a ostalo za ishranu ovaca i bikova u tovu”, navodi Ivković.

Prinosi silaže ove godine su ispod proseka, ocena je doktora stočarstva Radosav Vujić iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe ”Valjevo”, što objašnjava tima da u Kolubarskom okrugu ima parcela sa kojih proizvođači nisu imali šta da žanju, nema kaže ni stabljike a o klipu i da ne govorimo.

”Zanimljivo je napomenuti da je u brdskim krajevima kukuruz u dosta boljem stanju jer je bilo malo kiše, dok su u nižim predelima dosta lošiji usevi zbog nedovoljne količine padavina. Takođe, tamo gde su proizvođači primenjivali više agrotehničkih mera, naročito đubrenje, kukuruz je u nešto boljoj situaciji ali u proseku ne možemo biti zadovoljni i zaista će se osećati nedostatak kabaste stočne hrane, jer silaža je glavna za ishranu preživara. Ako se tome doda i činjenica da nisu bili dobri ni prinosi sena onda se može očikavati da vrlo lako dođe do rasprodaje krupne stoke a koja je nažalost već uveliko počela”, navodi Vujić.

Kukuruzna silaža je inače dobar i jeftin obrok za goveda, međutim, ove godine njen kvalitet neće biti zadovoljavajući, jer kako objašnjava Vujić, u velikom broju parcela kukuruza nije došlo do potpunog razvoja klipa, malo je zrno plitko, tako da se ne može očekivati da silaža bude kvalitetna.

”Poznata je činjenica da ukoliko nema zrna silaža ne može biti dobrog kvaliteta jer postoji velika opasnost da dođe do njenog prekišeljavanja, lošije fermentacije, pa čak i do takozvanog buternog vrenja kada silaža dobija vrlo neprijatan miris i lošijeg je kvaliteta. Iz tog razloga preporuka proizvođačima, mada kada su uslovi za siliranje povoljni to se ne radi, međutim ova godina je izuzetak, da dodaju gotove inokulante – mlečnokiselinske bakterije kako bi se ubrzao proces zrenja i fermentacije, a koje utiču i na kvalitet. Pored toga ko ima mogućnosti može da baci i kukuruzne prekrupe ili stočne krede u količini od 20 do 30 kilograma po prikolici, kako bi se sprečilo prekišeljavanje silaže”, kaže doktor Vujić, savetodavac za stočarstvo.

Tekst: Dejan Davidović

Fotografije: Darko Ivković