Proizvodnja soje i sojine sačme je trenutno od velike važnosti za ishranu i održavanje svetske populacije, ali takođe i usev koji sa sobom nosi velike probleme u pogledu održivosti. 

Od svih biljnih namirnica soja ima najveći sadržaj sirovih proteina, oko 40%, u zavisnosti od lokacije. Takođe imaju izbalansiran profil aminokiselina i veoma dobro i brzo se vari. Soja je nutritivno veoma korisna i važna sirovina za ishranu ljudi i stoke. Iz toga, ali velikog broja drugih razloga održivost proizvodnje ove biljne vrste je ključan za opstanak svetske populacije.

Soja je najveći izvor proteina za stoku

Prošle 2021. godine soja najveći globalni izvor proteina za stočnu hranu. Autori, koji rade u institucijama širom sveta, primećuju da se globalna proizvodnja soje više nego udvostručila od 2000. godine, uglavnom sa novih površina (oko 70% proizvodnje), ali i zbog povećanja prinosa usled razvoja genetike soje i useva i proizvodnih praksi. Ukupno ima oko 100 zemalja u kojima se gaji soja.

Ogromna potražnja za sojinom sačmom u svetu

Osim Kine i EU – Tajland, Turska i Rusija su glavni uvoznici južnoameričke soje, zajedno sa Vijetnamom, Indonezijom i Alžirom. Međutim, stručnjaci ističu da se sojina sačma za stočnu hranu u ogromnoj količini traži u Brazilu i Argentini. Povod za to jeste rast proizvodnje mesa za izvoz u ovim zemljama.

To otežava izvoznicima soje da nabave količine koje žele da isporuče.Slaba argentinska ekonomija, visoki izvozni porezi i dvovalutni sistem su dodatne prepreke za izvoz soje u Argentini u poređenju sa Brazilom.

Evropska soja ne može da zadovolji potražnju

U EU postoji relativno stabilna populacija stoke i, dok je proizvodnja soje u EU porasla u poslednjoj deceniji, obrok napravljen za stočnu hranu od soje trenutno iznosi samo oko 7% onoga što je potrebno. „Potrebno nam je 28-29 miliona tona soje u EU, ne računajući Veliku Britaniju, a samo oko 2 miliona tona je od soje koja se uzgaja u zemlji“, kaže on. „Ostatak se uvozi, a više od polovine potreba EU dolazi iz Brazila i Argentine kao sojina sačma.

Preostalih 35% potiče od uvezene soje prerađene u EU, uglavnom ponovo iz Brazila i Argentine, a nešto malo iz Severne Amerike i Paragvaja. U ovom trenutku i u doglednoj budućnosti, EU će morati da nastavi da uvozi sojinu sačmu za ishranu stoke ako želimo da zadržimo trenutni nivo potrošnje mesa. ”

Proizvodnja soje u EU: rast i potencijal

Predsednik Soja Evrope Matijas Kron napominje da, ako pogledamo celu Evropu, proizvodnja soje raste i potencijal za povećanje površina je veoma visok. On objašnjava da je soja odličan izbor za poljoprivrednike širom Evrope, posebno u Ukrajini i Srbiji, jer sada ima manje sredstava za zaštitu useva na raspolaganju, a azotno đubrivo će i dalje biti veoma skupo. „Soja fiksira sopstveni azot i dobro raste u mnogim regionima bez ikakvih inputa“, primećuje Kron.

„Taj usev se takođe može uzgajati u severnijim zemljama, poput kukuruza, a sve više farmera uči kako da uzgaja soju. Dostupne su i subvencije. U Evropi se sada uzgaja 10 miliona tona i to će porasti na 15 miliona tona u narednih 9 godina. Od toga će 80% otići u stočnu hranu.

Globalna potrošnja mesa

Na globalnom nivou, veoma je teško odgovoriti na pitanje da li smo dostigli „vrhunac“ potrošnje mesa. Nivoi potrošnje u Kini su slični onima u Evropi sada, a potrošnja u Evropi se smanjuje. Savetujem svima da ne potcenjuju evropsku soju kada je reč o zadovoljavanju naših potreba za stočnom hranom. Nastavićemo da koristimo mešavinu uvozne i domaće soje u cilju održivije globalne proizvodnje soje svuda“, kaže on. Da bi pomogla evropskoj poljoprivredi da postane održivija, Evropska federacija proizvođača stočne hrane (FEFAC) objavila je svoj najnoviji dokument sa smernicama za nabavku soje u februaru 2021.

Ko su najveći potrošači soje?

Trenutno postoji oko 100 zemalja u kojima se soja uzgaja i verovatno sve koriste SBM u ishrani stoke.

Prema analizi koju je objavila Mreža za istraživanje klime hrane Univerziteta u Oksfordu (koristeći podatke USDA do 2018.), potrošnja soje odlazi na:

• 37% za ishranu živine (najveći potrošač u globalnoj proizvodnji)
• 20% za ishranu svinja
• 6% ide na akvakulturu
• 2% za ishranu stoke i
• Ostatak se koristi u proizvodima za ljudsku hranu i hranu za pse.

Trend rasta proizvodnje soje

Za 10 godina (2030/31.), proizvodnja brazilske soje je projektovana na 178,2 miliona tona, povećanje od skoro 30%. Očekuje se da će domaća potrošnja soje u tom trenutku dostići 60 miliona tona, ali bi mogla dostići čak 67,9 miliona tona. „Trebalo bi da poraste u narednim godinama malo iznad potrošnje kukuruza, za koju se predviđa da će porasti za 22,8% između 2021. i 2030. godine“, navode autori izveštaja, „oba proizvoda su neophodna u pripremi stočne hrane. Što se tiče izvoza brazilske soje u periodu 2030-2031, predviđa se da će on iznositi 117,8 miliona tona. Međutim, projekcija američkog Ministarstva poljoprivrede (USDA) je 123,4 miliona tona, što će ukupno činiti 55,5% svetskog izvoza soje.

Izvor: All about feed