Mikotoksini – obavezni pratioci proizvodnje žitarica

Mikotoksini – obavezni pratioci proizvodnje žitarica

Čest pratilac proizvodnje žitarica i mleka su mikotoksini. U pitanju su gljivice koje životinje unose u organizam kroz ishranu. Kako se šire, koja je preventiva i da li ih je moguće u potpunosti ukloniti pročitajte u daljem tekstu.

Žetva - © Pixabay

Mikotoksini su prirodni kontaminenti koji često ne mogu da budu potpuno isključeni iz lanca ishrane životinja, a nastaju kao rezultat aktivnosti gljivica. Toksikogene gljivice su sveprisutne i imaju snažnu ekološku vezu sa hranom za životinje, u kojoj dominantno mesto zauzimaju tri najznačajnije vrste roda, Aspergillus, Fusarium i Penicillium. Njihov toksičan efekat u krajnjem slučaju rezultira pojavom mikotoksikoza, zbog toksičnog efekta mikotoksina koje sintetišu vrste navedenih rodova gljivica (aflatoksini, fumonizini, trihoteceni, zearalenon, deoksinivalenon i ohratoksin A).

Mikotoksini u hranu dospevaju direktnom ili indirektnom kontaminacijom kojoj su podložne i druge sirovine koje ulaze u sastav gotovih krmnih smeša. Učestalost kontaminacije hraniva u prirodnim uslovima je velika i kreće se i do 60%. Smatra se da su životinje konstantno izložene istovremenom dejstvu nekoliko mikotoksina, i to najčešće u niskim koncentracijama.

Akumulacija mikotoksina

Zdravo zrno je imperativ u proizvodnji žitarica, jer je veoma teško očuvati žitarice u vremenskim uslovima na koje je nemoguće uticati. Kukuruz je najčešće kontaminiran, još pre žetve, u fazi rasta biljke, kada vlažnost tla i oštećenje zrna dodatno pogoduju rastu plesni i produkciji mikotoksina. Ove prirodne pojave povezane su sa celim nizom faktora u živom sistemu. Dugogodišnjim istraživanjem i analizom informacija o pojavi mikotoksina, utvrđeno je da su klima i pojava mikotoksina neraskidivo povezani. Hronološki posmatrano, klimatski faktori predstavljaju okidač za produkciju mikotoksina, a mogu da daju određenu pretpostavku za trenutnu ili očekivanu pojavu.

Kukuruz - © Pixabay

Količina vlage u zrnu direktno je povezana sa verovatnoćom rasta plesni. Suzbijanje rasta plesni raznim fungicidima inhibira rast plesni na žitu, ali istovremeno deluje i stresno na gljivicu i nije rasvetljeno kako i da li i taj faktor dodatno utiče na povećanu proizvodnju mikotoksina. Aspergillus flavus i A. parasiticus, obe kao saprofiti, jesu vrste plesni koje su deklarisane kao toksinprodukujuće vrste, mada je za naše klimatsko područje karakteristično prisustvo Fusarium vrsta koje kao endofiti i saprofiti produkuju više različitih mikotoksina, koji se mogu istovremeno naći u najčešće zrnastom hranivu.

Međutim, dominacija mikotoksina nije konstantna pojava za određeno područje. Frekvencija i intenzitet kontaminacije zavisi od faktora sredine, genetskih faktora, a pre svega, rezistentnosti žitarica.

Za srednjoevropski region karakteristični su fuzarijumski mikotoksini zearalenon (ZON) i deoksinivalenol (DON). Međutim, treba naglasiti da je u prirodi najčešće prisutan koktel mikotoksina, što može dovesti do potcenjivanja i/ili precenjivanja uticaja dominantnog toksina. Neretko je izraženo maskiranje prisustva pratećih mikotoksina analizom i kontrolom jednog mikotoksina koji konačno može biti u skladu sa predviđenom legislativom i normama o količini štetnih materija u hrani za životinje. Iz globalne perspektive izvještaji o prisustvu gljivica i mikotoksina u žitaricama, silaži i ostaloj hrani za životinje su veoma različiti za različita geografska područja.

Zrno kukuruza - © Pixabay

Iako je uobičajen areal rasprostranjenosti Fusarium vrsta za naše područje, nije neobično da sporadično dominiraju vrste iz roda Aspergillus koje su odgovorne za produkciju i akumulaciju aflatoksina. Očekujući produkciju aflatoksina, koju realno nije moguće sprečiti, štaviše nakon prošlogodišnje suše, ne preostaje ništa drugo do sprečavanje aflatoksina da putem mleka i mlečnih proizvoda dođe do potrošača, kontinuiranim monitoringom što je najskuplja i poslednja linija odbrane u zaštiti potrošača.

Aflatoksin rizik

Važno je i poznato da su aflatoksini najrizičnija grupa mikotoksina, koji se mogu naći u mleku, jer preko žitarica, pre svega kontaminiranog kukuruza, ulaze u lanac ishrane. Aflatoksin se samo delimično razgrađuje u buragu preživara, a tipični metabolit u buragu je aflatoksikol i drugi metaboliti, koji imaju toksičnost čak veću od samog aflatoksina. Kod preživara, izlaganje aflatoksinu rezultira oštećenjem funkcije jetre, smanjenim unosom hrane, što objašnjava i pad mlečnosti kod mlečnih grla. Smatra se da su preživari manje osjetljivi na prisustvo mikotoksina zbog aktivnosti i uloge buraga kao barijere, ali je i činjenica da su i više izloženi različitim mikotoksinima iz više izvora, koji se mogu nalaziti i u silaži i ostaloj kabastoj hrani, i neretko predstavljaju veći rizik u ishrani preživara od ishrane žitaricama.

Pšenica - © Pixabay

Prije svega nužno je i potrebno sprečiti rast gljivica na i u zrnu što je više moguće u svim fazama proizvodnje, prikupljanja, transporta, obrade, skladištenja, do prodaje.

Metode koje se primjenjuju često su neekonomične, dugotrajne i nepotpune. Poznata i često predlagana metoda smanjivanja nivoa kontaminacije, mešanjem zdravog zrna sa kontaminiranim, u cilju smanjenja ukupne kontaminacije, tzv. „kriminalna biološka dekontaminacija“, često korišćena praksa u prošlosti, danas se s razlogom zabranjuje u EU.

Za istovremenu degradaciju, detoksikaciju i eliminaciju mikotoksina ne postoji univerzalni metod, niti postoji način da se spreči kolonizacija plesni, odnosno gljivica na žitaricama, stoga preventiva u smislu postupaka tokom setve, žetve, skladištenja i čuvanja predstavlja jedini put da se smanji negativni efekat na životinje, i prvenstveno smanji na najmanju moguću meru prisustvo aflatoksina u mleku.

Žetva - © Pixabay

Veoma je teško dugoročno predvideti globalne trendove, ali podaci potvrđuju da je visoka koncentracija mikotoksina, tako i aflatoksina, često povezana s ekstremnim vremenskim uslovima, ili barem netipičnim za određeno geografsko područje. S obzirom na to da su žitarice krupnog zrna više podložne infekciji gljivicama, i posebno na to da je kukuruz najznačajnija hrana za domaće životinje, više nego ostale kulture, upravo zbog toga se prisustvo gljivica i njihovih toksina, prije svih odnosi na ovu žitaricu koja predstavlja osnov u obroku za životinje. Prošlogodišnji rod kukuruza je prema procenama, umanjen i do 60 odsto, a kvalitet i bezbednost je pod lupom zbog mogućeg prisustva aflatoksina u nedozvoljenim koncentracijama, tim prije što za aflatoksin ne postoji nulta tolerancija prisustva.

Poseban okvir

Preventivne mere i primena dobre poljoprivredne prakse u polju:

  • Izabrati hibride koji imaju veću toleranciju na stres (otpornije)
  • Setvu po mogućnosti obaviti u optimalnim i preporučenim rokovima
  • Izbegavati monokulturu kukuruza i uzgajati ga u plodoredu, izbegavati uzak plodored sa strnim žitaricama
  • Pravilno prihranjivati kukuruz uz primenu N:P:K u razmeri 1:2:1
  • Žetvu obavljati u jesen u roku, pre zime i zaorati žetvene ostatke
  • Obezbediti pravilan rad kombajna tako da se što manje lomi i oštećuje zrno
  • Pre žetve pregledati svaku parcelu i stanje useva, tako da se delovi pogođeni sušom ostave na kraju te posebno skladište
  • Berba kukuruza u klipu treba da je kada vlaga u zrnu ne prelazi 30%
Zrna pšenice - © Pixabay

Mere koje treba preduzeti u vreme skladištenja i čuvanja kukuruza:

  • Obezbediti dobru ventilaciju za klipove koji su uskladišteni sa povećanim sadržajem vlage
  • Zasebno skladištiti (odvojiti) oštećene klipove, obavezno odstraniti vidljivo zaražene klipove
  • Za berbu kukuruza u zrnu vlaga treba da se kreće od 18 do 22 %
  • Kombajniranje obaviti u vreme sunčanog perioda (zrno ima manji sadržaj vlage), a pre upotrebe kombajna, opremu i uređaje za transport detaljno oprati, mogu se koristiti preparati na bazi hlora
  • Na najmanju moguću meru svesti oštećenje i lom zrna u toku berbe, sušenja, transporta i premeštanja, jer svako oštećenje zrna predstavlja ulazna vrata za infekciju i razvoj plesni na njima.

Skladištenje žitarica u našim uslovima, a prvenstveno kukuruza je uglavnom u neadekvatnim prostorima u kojima se teško provode mere higijene skladišta. Mada bez obzira na to o kakvim se prostorima radi, potrebno je koliko je god moguće više sprovesti određene radove pre unošenja novog roda:

  • Potpuno isprazniti ostatke iz prethodne godine
  • Temeljno očistiti sve zidove, podove i pukotine, poželjno je da su zidovi glatki do visine uskladištenja zrna.
  • Postaviti mreže na prozore koji se otvaraju, te sprečiti pristup glodarima i štetočinama što je više moguće
  • Sprečiti prokišnjavanje i prodiranje vode spolja, jer vlaga u skladištu pogoduje razvoju gljivica u skladištu.
  • Očišćen prostor je poželjno trertirati insekticidom, pre uskladištenja
  • Redovno proveravati temperature i vlagu u skladištu, a tokom suvog perioda obavezno provetravati
  • Prosejavati i što je više moguće odstraniti oštećena zrna i sitne primese
  • Ne čuvati ni skladištiti kukuruz niti u klipu, niti u zrnu, vlažno u gomilama, prikolicama ni kombajnu duže od 6 sati
Silos- © Pixabay

Produkcija mikotoksina od strane gljivica u određenoj fazi rasta, bila je i ostala prirodna pojava, i potpuna eliminacija nije moguća, tako da toksini ostaju neizbežni pratilac u proizvodnji žitarica. Uprkos svim naporima da se predupredi stvaranje mikotoksina u poljoprivrednim proizvodima, oni se ipak pojavljuju do ekstremno visokih nivoa. Osim klimatskih faktora, čitav spektar okolnosti kreira mehanizam nastanka mikotoksina.

Detaljnim analizama različitih faktora koji nesumnjivo podstiču produkciju mikotoksina, u svetu su razvijeni efikasni modeli predvidljivosti, koji služe kao alat za procenu rizika od mikotoksina, a zasnivaju se na posmatranju i analizi određenog seta faktora (klimatskih i drugih spoljašnjih faktora koji su odgovorni za invaziju gljivicama i sintezu mikotoksina). Ti savremeni prediktivni modeli u našim uslovima su trenutno nedostupni, stoga jedini prihvatljiv koncept je primena agrotehničkih mjera i ostalih aktivnosti usmerenih na prevenciju pojave ili bar smanjenje nivoa kontaminacije mikotoksina, i to prvenstveno aflatoksina u mleku.

Tekst je originalno objavljen u magazinu Agro Planeta

Piše:  Doc. dr Zora Čolović-Šarić

Komentari

E-KNJIGA

Vodič za uspešno gajenje borovnica