Klimatske promene više nisu daleka budućnost – one već danas utiču na poljoprivredu u Srbiji. Temperature rastu, raspored padavina se menja, a ekstremni vremenski događaji postaju sve češći. Poljoprivrednici su među prvima koji osećaju posledice ovih promena, jer se stabilnost prinosa sve više dovodi u pitanje. Posebno su ugrožene tradicionalne ratarske kulture poput kukuruza, koje su ključne za prehrambenu sigurnost i ekonomski opstanak brojnih gazdinstava.
Upravo se ovim problemima bavi izveštaj pod nazivom „Zagrevanje useva – kako odgovoriti?“, koji je pripremljen u okviru nacionalnih aktivnosti na praćenju i planiranju odgovora na klimatske promene. Izveštaj su sačinili stručnjaci za agronomiju i klimu, uz podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i Ministarstva poljoprivrede.
Možda vas zanima
Kukuruz pod pritiskom: pad prinosa bez presedana
Bez dodatnih mera prilagođavanja, proizvodnja kukuruza u Srbiji mogla bi doživeti ozbiljan pad. Projekcije pokazuju da bi prinosi kukuruza, u uslovima bez navodnjavanja, mogli da se smanje i do 58% do 2030. godine, a do 73% do 2050. godine.
Ukoliko se uvede navodnjavanje, ovi gubici mogu biti znatno manji – oko 15% do 2030. i 25% do 2050. godine. Međutim, to zahteva ozbiljna ulaganja i dugoročnu strategiju.
Do kraja veka, pad prinosa može dostići i 50%, u zavisnosti od regiona i scenarija klimatskih promena. Posebno su pogođena područja sa već izraženom sušom i niskim kapacitetom za zadržavanje vlage u zemljištu.
Klimatske promene i poljoprivreda: EU pozvana da OSIGURA proizvođače!
Zašto dolazi do pada prinosa?
-
Skraćena vegetacija: zbog povišenih temperatura, vegetacioni period se pomera – kukuruz ulazi u faze sazrevanja ranije, što utiče na akumulaciju suve materije i smanjuje prinos.
-
Toplotni stres i suše: sve učestaliji toplotni talasi i nedostatak padavina u ključnim fazama razvoja biljaka značajno umanjuju otpornost i rodnost.
-
Veća izloženost bolestima i štetočinama: topli i vlažni uslovi pogoduju razvoju patogena i novih insekata, što dodatno ugrožava useve.
Kako se prilagoditi: preporučene mere za kukuruz
Autori izveštaja predlažu niz konkretnih mera koje mogu pomoći proizvođačima da se izbore sa izazovima klimatskih promena:
-
Navodnjavanje
– Najefikasnija mera za ublažavanje negativnih efekata toplote i suše. Potrebno je ulaganje u infrastrukturu i podrška države. -
Pravilan izbor hibrida i vremena setve
– Selekcija genotipova otpornih na sušu i toplotu, kao i pomeranje setve u skladu sa klimatskim uslovima.
-
Upravljanje zemljištem
– Primenom mera za očuvanje vlage u zemljištu (malčiranje, minimalna obrada, pokrovni usevi) povećava se otpornost useva. -
Zaštita od bolesti i štetočina
– Uspostavljanje sistema ranog upozorenja i upotreba integrisanih mera zaštite. -
Edukovanje i savetovanje proizvođača
– Poljoprivrednici moraju imati pristup pravovremenim informacijama i preporukama koje su prilagođene lokalnim uslovima.
Kukuruz, kao jedna od najvažnijih ratarskih kultura u Srbiji, nalazi se na udaru klimatskih promena. Ukoliko se ne preduzmu konkretne mere prilagođavanja, rizikujemo drastičan pad prinosa i nesigurnost u lancu snabdevanja hranom.
Rešenje postoji, ali zahteva zajednički rad – poljoprivrednika, naučnika, savetodavnih službi i države. Upravo je sada pravo vreme za planiranje i ulaganje u otpornu i održivu poljoprivredu.
Komentari