Kako se vrši biološka sterilizacija zemljišta

Za uspešnu povrtarsku proizvodnju u zatvorenom prostoru, potrebno je zemljište sterilisati. Kako sterilisati zemljište biološkim putem saznajte u daljem tekstu.

Ilustracija: Sterilizacija plastenika - © Pixabay

Biljna proizvodnja na zemljištu u zaštićenom prostoru slična je proizvodnji na otvorenom polju. Dobri uslovi za razvoj koji se ostvaruju u stakleniku/plasteniku pogoduju ne samo biljnoj vrsti koja se proizvodi, već i korovskim biljkama, pa i nizu biljnih štetočina. Pre početka proizvodnje sprovodi se dezinfekcija zemljišta, fitosanitarna priprema. Njen cilj je da se unište biljne štetočine još pre početka proizvodnje u plasteniku.

Uzorkovanje i analiza zemljišta sprovodi se i u toku proizvodnje. Hemijska analiza daje podatke o potrebnim hranivima. Biološka analiza daje podatke o prisutnosti biljnih štetočina, a na osnovu nje ocenjuje se potreba sprovođenja fitosanitarnih mera, dezinfekcije zemljišta. Sterilizacija ili dezinfekcija zemljišta obavlja se termički ili biološki. Hemijska sterilizacija je u većini razvijenih zemalja zabranjena. Kod nas nije zabranjena, ali se ne preporučuje i neće biti razmatrana.

Zaparivanje je najrašireniji termički postupak sterilizacije zemljišta. Uništavanje zemljišne flore i faune, uključujući i semenje korova, i mikroorganizama parom je efikasano i bezbedno za životnu sredinu. U današnje vreme se koriste tri osnovna načina zaparivanja:

  1. postavljanje cevovoda na površinu zemljišta i prekrivanje folijom; kroz cevovode protiče para 6 do 8 sati, a tretira se gornjih 20 cm zemljišta;
  2. upumpavanje pare u podzemne cevi za drenažu, sa prodiranjem i delovanjem do dubine 60 cm;
  3. zaparivanje potpritiskom, pri čemu pumpe usisavaju paru kroz perforirane cevi postavljene na dubini oko 60 cm i na razmaku 3 metra jedna od druge.

Postupak sterilizacije zaparivanjem, pri kojem je temperatura zemljišta do 60°C, naziva se i pasterizacija. Zbog niže temperture neki od korisnih organizama se ne ubijaju, pa je ovakav postupak prihvaćen od onih koji sprovode organsku proizvodnju.

Plastenička proizvodnja  - © Pixabay

Najbolje je da se sterilizacija sprovodi svake godine, pre početka nove proizvodnje, ili se o njenom sprovođenju odlučuje na osnovu rezultata biološke analize zemljišta. Sterilizacija parom je vrlo efikasna u pogledu uništavanja većine štetočina. Nematode su naučile da se povuku u dublje slojeve, do kojih para ne dopire, te se nakon tretmana ponovo vraćaju u gornje.

To je jedan od razloga neminovnosti premeštanja objekta najduže nakon pet godina proizvodnje na jednom mestu. Solarna sterilizacija takođe je termički postupak. Zagrevanje sunčevom energijom ostvaruje se prekrivanjem zemljišta providnom polietilenskom folijom, kako bi se temperatura povisila na nivo pri kojem strada većina korova i patogena. Solarna sterilizacija ima najviše efekta kada se sprovodi sredinom leta u trajanju oko 30 dana.

Najbolji efekti zagrevanja su kada se zemljište prekrije sa dve folije, na međusobnom razmaku desetak centimetara. Ovaj postupak može da se sprovede samo na otvorenom prostoru, ukoliko je lako premeštanje objekta ili ako se radi o pripremi sledeće lokacije, ili za manje objekte, kada je moguće da se aktivni sloj zemljišta iznese iz objekta, a nakon sterilizacije ponovo vrati.

Osim folije nisu potrebna dopunska ulaganja, ali je potrebno mnogo rada. Manje je efikasan od postupka sterilizacije zaparivanjem, jer je efikasan u plićem sloju, a znatno je niža temperatura zagrevanja.

Biološka sterilizacija je savremena alternativa za hemijsku. Neki od postojećih bioloških sredstava su, na primer: RootShield i Trichoderma harzianum kojima se suzbijaju bolesti korena biljaka. Ova oblast brzo se razvija i nalazi intenzivnu primenu posebno u organskoj proizvodnji. Cena sredstava je visoka i treba je uzeti u obzir pri izračunavanju isplativosti ulaganja i proizvodnje.

Izvor: Poljoprivredne stručne i savetodavne službe  

Autor: Dipl. inž. polj. Mirjana Petrović

Komentari