Poznato je da je broj stručnjaka koji rade u Poljoprivrednim stručnim savetodavnim službama nedovoljan da pokrije potrebe poljoprivrednih proizvođača. S obzirom na to da do sada nije pouzdano da će se broj savetodavaca povećavati, nameće se pitanje da li privatne savetodavne službe mogu biti održive.
O ovoj temi razgovarali smo sa profesorom Slobodanom Ceranićem sa Katedre za menadžment u agrobiznisu Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, Slavicom Dželatović iz privatne PSSS iz Zaječara, kao i sa našim proizvođačima.
Profesor Ceranić nije želeo da ulazi u način finansiranja, ali smatra da bi poljoprivrednici svakako platili rad stručnjaka od kojih mogu imati koristi. Njegov stav je da u postojećim poljoprivrednim savetodavnim službama treba izmeniti način rada.
Možda vas zanima
Zašto je dobro gajiti speltu?
25/08/2023
Poljoprivrednike muči plasman proizvoda
„Ovakve savetodavne službe, po principima na kojima sada funkcionišu, ne treba da postoje. Poljoprivredna stručna savetodavna služba treba proizvođaču da ponudi ono što njemu nedostaje. Seljak treba da obezbedi kapacitete za proizvodnju, a savetodavna služba da ga usmeri šta da proizvodi i kome to da proda, što upravo proizvođače najviše i muči“, objašnjava profesor Ceranić.
Slavica Dželatović iz privatne poljoprivredne savetodavne službe iz Zaječara smatra da privatna služba koja je u potpunosti tržišno orijentisana ne bi mogla da bude održiva. „Činjenica je da je potreban veći broj savetodavaca. Možda bi proizvođači i platili za tu uslugu, ali su previše mala gazdinstva i nemaju razvijenu svest o potrebi za takvom službom. Kako u ovom kraju nema državne savetodavne službe, mi sredstva dobijamo od Ministarstva poljoprivrede. Mislim da bi rešenje bilo javno-privatno partnerstvo sa, na primer, lokalnom samoupravom.“
Ovakve savetodavne službe, po principima na kojima sada funkcionišu, ne treba da postoje. Poljoprivredna stručna savetodavna služba treba proizvođaču da ponudi ono što njemu nedostaje.
Proizvođači smatraju da privatne PSSS imaju perspektivu
O potrebi za privatnim poljoprivrednim stručnim savetodavnim službama pričali smo i sa našim poljoprivrednim proizvođačima. Svi smatraju da bi one bile održive, ali su oblasti koje treba da pokriju različite. Zajedničko za sve njih je da poljoprivredni stručnjaci moraju biti dobro potkovani znanjem.
Privatna služba koja je u potpunosti tržišno orijentisana ne bi mogla da bude održiva.
Branko Džamić, proizvođač aronije, kupine i šumske jagode iz Aleksandrovca, o potrebi za privatnim savetodavnim službama kaže: „Smatram da takva firma ima perspektivu. Jako su korisni saveti koje mogu dati stručna lica, kao na primer – izbor sredstava za prskanje, tretiranje različitog tipa zemljišta i voćnih vrsta.“
Naš drugi sagovornik, Branko Ostić, ratar iz Sremske Mitrovice, ističe da je jako zadovoljan radom PSSS: „Platio bih privatnoj službi da nema njih, lepo sarađujemo. Savetodavci često dolaze kod mene, imam sreću da imam njih. Prihvataju inovacije. Ali generalno smatram da privatna savetodavna služba treba da postoji.“
Voćar iz Kraljeva, Željko Kovinić, na naše pitanje da li treba da postoje privatne savetodavne službe i za koju oblast, odgovara: „Naravno da treba. Mislim da svako treba da plati ono što ne zna. A i da znaš, opet treba da čuješ drugo mišljenje. Ako, na primer, podižeš zasad, treba da konsultuješ stručnjaka.“
Sagovornici:
Slobodan Ceranić, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu
Savetodavac Slavica Dželatović
Poljoprivredni proizvođači: Branko Džamić, Branko Ostić i Željko Kovinić
Objavljeno prvi put:
30/11/2016
Komentari