Najkvalitetnije rakije nastaju od autohtonih sorti voća

Mnoge autohtone sorte od kojih se pravi rakija su izumrle, a mnogi tvrde i da nemaju ekonomsku isplativost i da su zbo toga odbačene. Ipak naš sagovornik se posvetio pronalaženju pravo takvih sorti. Zato što, kako on tvrdi, organoleptičke sorte imaju najbolje kvalitete za pravljenje rakije, one rakiji daju arome koje imaju dubinu i kvalitet, koji može da se meri sa konjakom, singl malt viskijem ili burbonima.

 

Naš sagovornik, Ilija Malović, vrsni poznavalac rakije i urednik bloga „Rakija, uglavnom“, objasnio nam je koja je ideja „Wine Jam-a“, ali i zašto rakija u Srbiji nema ono mesto koje zaslužuje.

„Ja sam ovde kao predstavnik bloga koji se zove ‘Rakija, uglavnom’ koji promoviše srpske rakije, pa smo u tom smislu napravili selekciju najboljih srpskih rakija od srpskih autohtonih sorti šljiva. Ceo ovaj događaj je posvećen srpskom autohtonom voću i srpskim autohtonim šljivama.“
 

Već pet godina istražujem voćarstvo, pre svega u potrazi za autohtonim sortama za koje su ljudi govorili da su izumrle, da nemaju ekonomsku isplativost i da su odbačene.

 
„Doneli smo 7-8 naših najstarijih šljivovica od autohtonih sorti – požegače, crvene ranke, plave ranke, trnovače. Pokušavamo da ljudima objasnimo koja je razlika i organoleptički i u kvalitetu između hibridnih sorti šljiva, uvoznih šljiva i onoga što mi ovde imamo vekovima, što je zaboravljeno, a u stvari predstavlja dragulje našeg voćarstva.“

 

U čast predaka i potomaka osnovao Muzej rakije!

Istraživali smo: da li će slabiji rod voća uticati na cenu i kvalitet rakije

 

Wine jam - © Agromedia

Mnogima ove rakije koje ste odabrali da predstavite na Wine Jam-u nisu poznate. Kako ste se odlučili baš za ove vrste? Čime ste se rukovodili? 

„Već pet godina istražujem voćarstvo, pre svega u potrazi za autohtonim sortama za koje su ljudi govorili da su izumrle, da nemaju ekonomsku isplativost i da su odbačene. Upravo takve sorte su nas zanimale. Zato što organoleptičke sorte imaju najbolje kvalitete za pravljenje rakije, one rakiji daju arome koje imaju dubinu i kvalitet, koji može da se meri sa konjakom, singl malt viskijem ili burbonima.“

 

Pokušavamo da ljudima objasnimo koja je razlika i organoleptički i u kvalitetu između hibridnih sorti šljiva, uvoznih šljiva i onoga što mi ovde imamo vekovima, što je zaboravljeno, a u stvari predstavlja dragulje našeg voćarstva.

Da li to znači da prava domaća srpska rakija, od autohtonih sorti voća, može kao takva da opstane na srpskom tržištu?

„Možda autohtone sorte ne mogu da se mere po veličini ploda ili po rodnosti, ali kada je u pitanju kvalitet organoleptičkih sorti i kvalitet rakije koja se dobija od njih, one ne mogu da se mere sa drugim zato što imaju vrhunski kvalitet koji zaslužuje visoko mesto u evropskim porodicama alkohola.“

 

Kako ispeći kvalitetnu voćnu rakiju?

Saveti stručnjaka: Sami odredite jačinu rakije


Wine jam - © Agromedia 

Bez obzira na to što viski nije tradicionalno piće, prema novom zakonu rakija i viski treba da budu u istom rangu u pogledu obaveza prema državi. Šta mislite o tome?

„Sve zemlje u svetu pokušavaju da svojim zakonodavstvom ohrabre sopstvenu proizvodnju jer u moderno vreme istorija i identitet se više ne vezuju za bitke i za neku daleku istoriju. Ljudi više nisu spremni da čitaju debele knjige, oni žele da kroz ukus, miris i aromu saznaju o jednom narodu. Naša zemlja bi trebalo da ohrabri ljude koji ručnim radom prave ova vina i rakije. Nažalost, zakonska rešenja koja u istu ravan stavljaju jeftine blended viskije i naše tradicionalne šljivovice obeshrabruju ljude da ostanu na tragu tradicije.“

Sve više ljudi traži džem od požegače, pekmez od drugih vrsta šljiva, rakiju od crvene ranke itd. Čini mi se da dolazi do zasićenja ljudi masovnom produkcijom predvidivog ukusa, i da će oni tražiti ono što zadržava originalnost. A ovo danas što ste vi videli i osetili ima originalnost.

Između ostalog, vi ste se bavili i pitanjima zašto rakija u Srbiji nije zauzela onu poziciju koju bi trebalo da ima. Da li ipak ima nade za rakiju u Srbiji?

„Rakija u Srbiji ne zauzima poziciju koju bi trebalo jer smo se okrenuli potragom za profitom i to jeftinim i brzim profitom koji treba da nam donesu nove italijanske i američke sorte voća. Mi smo danas pokušali da objasnimo da se isplati ostati na tragu kvaliteta.

„Sve više ljudi traži džem od požegače, pekmez od drugih vrsta šljiva, rakiju od crvene ranke itd. Čini mi se da dolazi do zasićenja ljudi masovnom produkcijom predvidivog ukusa, i da će oni tražiti ono što zadržava originalnost. A ovo danas što ste vi videli i osetili ima originalnost.“
 

Wine jam - © Agromedia

Postoje mnogi ljudi koji se interesuju za rakiju i koji bi želeli da saznaju nešto više o njoj. Kako mogu doći do nekih informacija o tome kako vi razmišljate i kakva su vaša iskustva?

„Mi smo formirali i uređujemo blog i fejsbuk stranicu koji se zove ‘Rakija, uglavnom’ i na taj način pokušavamo da promovišemo rakiju, uglavnom. Pozivam ljude ako imaju bilo kakav komentar ili žele da daju doprinos gajenju srpskih autohtonih sorti i srpskog kvaliteta da posete naš blog ili fejsbuk stranicu.“

Naša zemlja bi trebalo da ohrabri ljude koji ručnim radom prave ova vina i ove rakije. Nažalost zakonska rešenja koja u istu ravan stavljaju jeftine blended viskije i naše tradicionalne šljivovice obeshrabruju ljude da ostanu na tragu tradicije.

„Naša fejsbuk stranica postoji već pet godina i tamo se mogu pročitati recenzije poznatih brendova, ali i autorski tekstovi koji objašnjavaju da rakija nije samo sredstvo za opijanje već da je to dokaz našeg nacionalnog i kulturnog trajanja. Ona pokazuje da je naš narod kroz vekove imao osećaj za meru, za detalje i za sitnice. To su stvari koje su jako bitne kad govorimo o rakiji.“

Sagovornik:
Ilija Malović, urednik bloga „Rakija, uglavnom

Komentari