Klimatske promene, rast populacije i globalna tržišna nestabilnost sve jače pritiskaju poljoprivredu i proizvodnju hrane. Upravo zbog toga naučnici i start-up kompanije razvijaju inovacije koje bi mogle da promene način na koji jedemo i proizvodimo. Tri trenda posebno se izdvajaju: laboratorijsko meso, vertikalne farme i alternativni proteini.
Laboratorijsko meso – korak bliže komercijalizaciji
Možda vas zanima
U Japanu je nedavno postignut značajan napredak u razvoju kultivisanog mesa. Naučnici sa Univerziteta u Tokiju uspeli su da dobiju komad veličine dva puta jedan centimetar pomoću perfuzionih bioreaktora. Ovi uređaji kroz šuplja vlakna obezbeđuju kiseonik i hranljive materije, čime se stvara vlaknasta struktura slična pravom mesu.
Losos iz laboratorije stigao u restorane – da li biste ga vi JELI?
To je veliki iskorak jer rešava jedan od najvećih problema u razvoju laboratorijskog mesa – kako dobiti teksturu koja podseća na piletinu ili govedinu. Ovaj izum približava kultivisano meso komercijalnoj primeni i masovnoj proizvodnji.
Vertikalne farme – povrće raste u zgradama
U Evropi se sve više pažnje posvećuje vertikalnim farmama. To su zatvoreni sistemi u kojima biljke rastu u slojevima, pod stalno kontrolisanim uslovima, bez pesticida i uz minimalnu potrošnju vode.
Poljoprivreda bez zemlje – Kako funkcionišu vertikalne farme?
U Velikoj Britaniji kompanija Jones Food već proizvodi velike količine začinskog bilja i salata na ovaj način, dok norveški start-up Avisomo razvija automatizovane tehnologije kojima se uzgoj povrća seli u hale i skladišta.
Prednost vertikalnih farmi je u tome što oslobađaju zemljište, omogućavaju proizvodnju u blizini gradova i smanjuju troškove transporta, a ujedno obezbeđuju stabilan prinos tokom cele godine.
Alternativni proteini – izlaz iz krize cena hrane
Treći trend odnosi se na alternativne proteine. Prema istraživanjima objavljenim u Evropi, prelazak na biljne, fermentacione i kultivisane proteine mogao bi značajno da smanji zavisnost od uvoza soje i da stabilizuje cene hrane.
Nije pljeskavica ako nije MESO? Šta su ,,alternativni proteini” i koje su im PREDNOSTI?
U Nemačkoj se procenjuje da bi ovakav sektor do 2045. mogao doneti izvoz vredan čak 35 milijardi evra. Potražnja za alternativnim proteinima posebno raste među mlađim generacijama koje žele zdraviju i održiviju ishranu, a evropski supermarketi već uvode sve više ovakvih proizvoda.
Komentari