Svinjsko meso je neizostavni deo naše kuhinje. Bilo da je u pitanju porodična proslava, slava ili običan ručak poput punjenih paprika, svinjetina je najčešći izbor. Ali pitanje koje se stalno vraća jeste – da li je svinjsko meso zaista zdravo?
Istorija i tradicija svinjskog mesa u Srbiji
Razlog zašto Srbi najviše jedu svinjsko meso ne leži samo u ukusu, već i u istoriji i načinu života. Srbija je vekovima bila ruralna zemlja bogata šumama i hrastovim šumarcima. U takvom okruženju svinje su se lako gajile – hranile su se žirom, brzo su se množile i obezbeđivale dovoljno mesa i masti, što je za domaćinstva bilo dragoceno. Mast se koristila za pripremu hrane, ali i za čuvanje namirnica, pa su svinje bile pravo „sigurno blago“ svake kuće.
možda vas zanima
Poseban uticaj imala je i osmanska vlast. Budući da muslimansko stanovništvo nije konzumiralo svinjsko meso, Srbi su svinje mogli da gaje uz manje poreza i kontrole nego druge domaće životinje. Trgovina svinjama prema Habzburškoj monarhiji donela je mnogim trgovcima veliko bogatstvo – poznato je da su i Karađorđe i knez Miloš Obrenović bili „svinjski trgovci“, zahvaljujući čemu su stekli sredstva za borbu i razvoj države.
Od tada pa sve do danas, svinjsko meso zauzima centralno mesto u srpskoj kuhinji. Jesen bez svinjokolja, kobasica, pršute i čvaraka gotovo je nezamisliva, a Srbija i dalje spada među zemlje sa najvećom potrošnjom svinjetine u Evropi.
Da li je svinjetina crveno ili belo meso?
Sigurno ste već čuli da svinjetina spada u crveno meso, iako je ponekad bleđe boje kada se kuva. Koncept svinjetine kao belog mesa potekao je iz marketinške kampanje 1980-ih, ali se u naučnoj klasifikaciji ona smatra crvenim mesom.
Uz svinjetinu, u crveno meso spadaju i govedina, jagnjetina i teletina. Kriterijum je prisustvo mioglobina – proteina koji mesu daje crvenu boju kada dođe u kontakt sa kiseonikom. Perad i riba, koje smatramo belim mesom, imaju znatno manje mioglobina.
Prednosti i rizici svinjskog mesa
Kao i drugo crveno meso, svinjetina ima i benefite i rizike:
Prednosti:
-
bogat izvor visokokvalitetnih proteina (oko 21 g na 100 g mesa),
-
sadrži vitamine B grupe, gvožđe i cink.
Rizici:
-
visok sadržaj zasićenih masti i holesterola,
-
često sadrži velike količine natrijuma (posebno prerađeno meso),
-
povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti i određenih tipova raka, posebno raka debelog creva.
Međunarodna agencija za istraživanje raka (IARC) klasifikovala je crveno meso kao „verovatno kancerogeno“ (grupa 2A), a prerađeno meso – uključujući slaninu, šunku, kobasice i viršle – kao kancerogeno (grupa 1), svrstavajući ga u isti rang sa duvanom i alkoholom.
Šta je ultraprerađena hrana i je li svaka NEZDRAVA?
Svinjetina vs govedina
Svinjetina i govedina dele slične prednosti i rizike. Najvažnije je koje komade birate i koliko često ih jedete. Stručnjaci preporučuju da se unos crvenog mesa ograniči na 1–2 porcije nedeljno (oko 85 g). Posebno treba biti oprezan ako imate visok holesterol ili srčane probleme.
Kada birate meso, odlučite se za posnije komade i po mogućstvu domaće ili organsko meso, koje nudi bolji nutritivni profil i manju izloženost hormonima i antibioticima.
Šta jesti umesto svinjetine?
Ako volite svinjetinu, ne morate je potpuno izbaciti iz jelovnika – ključ je u umerenosti. Ipak, živina i riba predstavljaju sigurniji izbor: bogati su proteinima i hranljivim materijama, a ne nose iste rizike kao crveno i prerađeno meso.
Komentari