Crveno meso često se prikazuje kao glavni „krivac“ u priči o globalnoj borbi protiv klimatskih promena. Mediji, bez mnogo kritičkog pristupa, ponavljaju narativ da je stočarstvo veliki ekološki zločin, a proizvođači mesa i mleka predstavljeni su kao odgovorni za prekomerno zagađenje koje navodno uzrokuju isključivo zapadni potrošači naviknuti na biftek i burgere. Ovakva priča zvuči dramatično i atraktivno, ali u stvarnosti – u velikoj meri je preuveličana.
Stočarstvo i emisije gasova – brojke bez konteksta
Istina je da se ekološki otisak stočarstva smanjuje zahvaljujući značajnim inovacijama u održivoj poljoprivredi. Novi dodaci ishrani, poboljšane metode uzgoja i savremene tehnologije doprineli su tome da se koristi manje zemljišta, a da se istovremeno poveća proizvodnja mleka, mesa i jaja.
Možda vas zanima
Često se u javnosti navodi podatak iz FAO izveštaja iz 2006. godine da stoka proizvodi 14,5% globalnih emisija gasova sa efektom staklene bašte. Međutim, taj podatak uključuje i indirektne faktore poput promene namene zemljišta. Novije analize procenjuju da je direktan doprinos stočarstva bliži cifri od 5–6% globalno – što je višestruko manje od sektora energije (oko 35%) ili transporta (oko 14%).
Ne samo emisije – već i ishrana
U raspravi o uticaju na klimu često se zaboravlja na drugu stranu medalje – nutritivnu vrednost mesa. Crveno meso je izuzetno bogat i lako iskoristiv izvor proteina, gvožđa, cinka i vitamina B12 – hranljivih materija koje su ključne za zdravlje mišića, moždane funkcije i imunitet. Biljne dijete mogu zadovoljiti nutritivne potrebe, ali obično zahtevaju pažljivo planiranje i dodatke u ishrani (posebno za B12 i hem gvožđe).
Prof. dr Milan Baltić razjašnjava SVE o mesu: Mitovi, istine i saveti za sigurnu konzumaciju
Za mnoge ljude, naročito u zemljama u razvoju, crveno meso ostaje praktičan i nezamenljiv izvor energije i hranljivih materija. Potpuno odbacivanje mesa znači ignorisanje i njegovog sve manjeg ekološkog otiska i njegove ključne uloge u ljudskoj ishrani.
Dakle, rasprava o mesu i klimi zahteva nijansiran pristup. Umesto jednostavnog etiketiranja stočarstva kao „krivca“, potrebno je sagledati činjenice: stočarska industrija već smanjuje svoj uticaj, a istovremeno obezbeđuje hranu koju je teško zameniti.
Izvor: GLP
Komentari