Kako god ga zvali, beef heart, core de beaf ili jednostavno volovsko srce reč je o veoma cenjenoj i kvalitetnoj sorti paradajza koja se često gaji u porodičnim vrtovima. Ovo nije hibridna sorta, već spada u osnovne sorte ove povrtarske biljke, zato seme ovog paradajza možemo čuvati godinama i biti sigurni da ćemo svake godine dobiti dobar i kvalitetan rod.
Dakle volovsko srce jedno je od najukusnijih sorti paradajza koji ne može da se poredi sa bilo kojim hibiridom. Ukoliko tražite da na jednoj biljci imate preko 50ak plodova sa istim dimenzijama onda je bolje da se odmah odlučite za neki hibrid.
Možda vas zanima
Plodovi paradajza volovsko srce biće nejednaki, neki će biti krupniji neki sitniji neki kvrgavi ili špicasti, ali jedno je sigurno ovakav ukus ne može da ima nijedan drugi paradajz.
Naravno o ukusima ne treba raspravljati pa tako postoje različiti ukusi, oblici i boje paradajza i svako bira za sebe ono što voli. Međutim ako se odlučite da ostavite baš seme ovog paradajza treba odabrati jedan potpuno zreo plod u kom su se dobro oformile semenke, pa ćemo takav plod izrezati na kriške.
Na lepo zrelim krupnim plodovima ove sorte mogu se primetiti lepo formirani režnjevi između koji se nalaze komore u komorama su smeštene semenke, a ustvari semenke su te koje su nama najvažnije. Kada izrežete paradajz na delove, možete lagano nožićem ili prstom ukloniti semenke, koje ćemo na kraju pripremiti za čuvanje.
Postoji, pak mnogo načina na koji možemo uzeti seme iz paradajza, da li ćemo ga izblendati, samo iseći na delove ili ćemo seme ostaviti na papiru, to nije važno. Važno je samo da se ispoštuje procedura.
Izvađeno seme treba oprati u malo vode, a to možete uraditi tako što ćete semenke staviti u cediljku za čaj i potapati u činiju sa vodom. To treba lepo mešati preko cediljke da bi se što više ispravo onaj sok od paradajza koji je ostao prilikom skidanja semena.
Na ovaj način skinućemo sve kiseline i omogućiti semenkama da se dobro i lepo prosuše. Kada smo semenke lepo oprali od kiseline i sokova iz ploda, onda semenke treba dobro ocediti i naneti na krpicu.
Pamućna bela krpa je najpogodnija varijanta jer tako najbolje možemo da vidimo te semenke. Kada smo ih naneli na krpicu videćemo da je na semenkama ostalo još delova ploda, soka ili žilica. Ali to ne treba da nas brine jer će se sve to na nekom toplom mestu osušiti, a krpa će upiti ostatak vlage.
Jedan način je da radimo kao što su to naši stari radili, a to je da ovako prosušene semenke umotamo u rolnicu zavežemo i ostavimo na nekom suvom, hladnom i mračnom mestu, gde će one sačekati sezonu setve.
A druga bolja varijanta ukoliko imate više različitih sorti, jeste da posle nekoliko dana nakon što se ove semenke prosuše, sastružete sa krpe i ubacite u vrećice na kojima ćete napisati o kojoj se sorti radi.
Takve kesice, takođe treba staviti na hladno i tamno mesto, nasložene u neku kutiju. Svakako treba voditi računa da ne budu izložene previsokoj ili preniskoj temepraturi. Sa druge strane ukoliko su dobro prosušene semenke mogu da se čuvaju i zamrzivaču, ali visoke temperature nikako ne pogoduju semenkama.
Ukoliko ih čuvate u krpici možete biti sigurni da će biti klijave i nekoliko godina, čak oko 5 ili 6 godina.
Komentari