Ovog meseca, kada temperatura dostigne viši podeljak, vrši se direktna setva paprike na otvorenom polju. Ovakav način proizvodnje paprike donosi veću otpornost te povrtarske kulture na sušu i napade bolesti, a istovremeno se štedi jer se povrtari oslobađaju od troškova koji se javljaju prilikom proizvodnje rasada. Međutim, mana direktne setve paprike se ogleda u kasnijem zrenju i mogućnosti izloženosti ranom jesenjem mrazu.

Foto:Agromedia

Ako ste se odlučili za direktnu setvu paprike, ove informacije morate znati pre nego što je obavite.

• Najbolje je obezbediti joj strukturna aluvijalna zemljišta ili černozem, sa dobrim vazdušnim i vodnim režimom. Važno je da ima dovoljno hraniva, naročito fosfora (usled nedostatka javljaju se tamni listovi, opadaju zametnuti plodovi) i kalijuma (nedostatak tog elementa loše utiče na njenu otpornost). Vlažnost zemljišta mora da iznosi 60 – 70 posto PVK, a pH vrednost 6,0-7,0.
• Pogoduju joj ravni tereni, a na istoj parceli se paprika može sejati nakon 4 ili 5 godina. Dobrim predusevima za direktnu setvu paprike se smatraju strna žita, leguminoze i trave, dok se kao predusevi trebaju izbegavati krompir, paradajz i duvan.
• Dubina na kojoj se ubacuje seme je 2 centimetra. Količina semena koja se koristi kreće se od 2 do 4 kilograma po hektaru. Ubacuje se od 20 do 25 semenki po dužnom metru, a rastojanje između redova koje treba ispoštovati je od 50 centimetara.
• Paprika je toploljubiva biljka, najmanja temperatura koja je potrebna za klijanje semena je 15 stepeni. Upravo tada ima najveće zahteve za toplotom kao i tokom nicanja biljaka.

Foto:Agromedia

• Ova povrtarska kultura ima slabo razvijen koren, za razliku od nadzemnog dela biljke i zahteva intenzivno navodnjavanje. Prvo navodnjavanje se vrši odmah nakon setve, a kasnije u zavisnosti od vremenskih uslova i faze biljke. Vrlo je važno sprečiti stvaranje pokorice na zemljištu.
• Ukoliko su predusev strna žita, nakon ljuštenja strništa, raširi se stajnjak i zaorava na dubinama od 20 do 25 centimetara. Jesenja obrada zemljišta vrši se u septembru i oktobru na optimalnoj dubini većoj od 30 centimetara. Za predsetvenu pripremu zemljišta se koriste setvospremači, a cilj predsetvene pripreme zemljišta je da se ono usitni i dobije željenu strukturu.