Kako sprečiti posledice loših vremenskih uslova u poljoprivredi

Kasni prolećni mrazevi, velika količina padavina u vreme prolećne setve i sušni period neprilike su koje će mnoge poljoprivrednike koštati roda. Međutim, prave posledice naglih promena vremenskih uslova osetiće se tek u naradnoj, a možda i onoj tamo godini, navodi se su saoštenju Zadružnog saveza Srbije. Pored posledica, u ZSS-u predlažu koje mere bi trebalo preduzeti kako bi se ova situacija promenila u korist poljopljivrednih proizvođača.

Posledice suše - © Pixabay 

Vremenske uslove u 2017. godini opredelile su tri nepovoljne pojave, i to: kasni prolećni sneg i mrazevi, velika količina padavina u periodu prolećne setve i visoke temperature i sušni period od polovine juna do polovine septembra. Navedeni vremenski uslovi nisu podjednako imali uticaja na celokupnu teritoriju Republike Srbije već su imali veći uticaj na lokalnom nivou, navodi se u saopštenju.

Kasni prolećni snegovi i mrazevi najviše štete, pre svega, u voćarstvu naneli su u centralnom delu Republike Srbije, a posebno, u južnim, jugoistočnim i zapadnim delovima Srbije.

Pojačane prolećne padavine u optimalnim agro-tehničkim rokovima za obavljanje prolećne setve najviše su bili izraženi u Šumadiji i zapadnoj Srbiji. Prevelike količine padavina u ovom periodu onemogućile su prolećnu setvu u optimalno agro-tehničkim rokovima, pa je ista obavljena sa zakašnjenjem, što je dovelo do promene sortimenta i kvaliteta obavljanja prolećne setve. Zakasnela prolećna setva sa oskudno primenjenim agrotehničkim merama, pre svega, u pogledu unosa mineralnih đubriva imala je izuzetno negativan uticaj na porast biljnih kultura i njihovo plodonošenje.

Posledice suše - © Pixabay

Visoke temperature i manjak padavina osetile su se na celoj teritoriji Republike Srbije, ali ne istim intenzitetom. Naime nešto veću količinu padavina imali su Bačka i zapadni deo Srbije gde su i nešto povoljniji rezultati u poljoprivrednoj proizvodnji u ovoj godini u odnosu na ostale delove Republike Srbije.

Mere za otklanjanje posledica nepovoljnih vremenskih uslova

Najvažnije je obaviti tekuće mere agrarne i ekonomske politike, koje mogu i da daju najbrže efekte u poljoprivrednoj proizvodnji, a vezani su pre svega za obezbeđenje neophodnih uslova za obavljanje kvalitetne jesenje setve kojom se započinje poljoprivredna proizvodnja za narednu godinu.

Za uspešno obavljanje jesenje setve najznačajniji su reprodukcioni materijali: seme, mineralna đubriva i dizel gorivo i iz tih razloga neophodno je da svi nosioci agrarne i ekonomske politike učine dodatni napor kako bi se pod povoljnijim uslovima omogućila nabavka navedenih reprodukcionih materijala.

Posledice suše - © Pixabay

Predložene mere za sprečavanje posledica

  • Preko Republičke direkcije za robne rezerve obezbede odrđene količine semena i mineralnih đubriva koje bi se po povoljnim paritetima plasirale proizvođačima za jesenju setvu, a razduživanje proizvođača obavilo u žetvi;
  • Isplate sve podsticaje – tekuće i razvojne iz agrarnog budzeta, a isti bi bili u funkciji obavljanja jesenje setve;
  • Obezbedi dodatna kvota za kredite za obrtna sredstva sa beneficiranom kamatom;
  • Plasira 40 litara dizel goriva po hektaru za jesenju setvu za registrovana gazdinstva, a na osnovu prijavljene strukture korišćenja poljoprivrednih površina, bez akcize i PDV-a ili sa umanjenom cenom i
  • Odloži plaćanje doprinosa za odvodnjavanje u 2017. godini za najmanje jednu ili dve godine.

Uticaj vremenskih uslova na rad zemljoradničkih zadruga

U celini posmatrano najveći negativni uticaj vremenskih uslova odrazio se na proizvodnju soje, merkantilnog kukuruza u ratarskoj proizvodnji, a u voćarskoj prvenstveno na proizvodnju šljive. Najpoznatiji regioni za proizvodnju šljivu u topličkom okrugu ove godine praktično nisu imali roda. Pored navedenih kultura kasni prolećni snegovi oštetili su i malinu, kao najznačjaniju izvoznu kulturu u voćarskoj proizvodnji.

Posledice suše - © Pixabay

Nepovoljni vremenski uslovi imaće izuzetno negativan uticaj na poslovanje zemljoradničkih zadruga koje su svojim zadrugarima i kooperantima obezbedile neophodne reprodukcione materijale za prolećnu setvu, a isti neće biti u mogućnosti da im vrate poljoprivredne proizvode kroz ugovorene paritete zbog smanjenog obima proizvodnje. Na ovaj način dobar deo zemljoradničkih zadruga neće biti u mogućnosti da izmiri svoje obaveze prema dobavljačima reprodukcionih materijala, a samim tim ni u mogućnosti da obezbedi dovoljne količine reprodukcionih materijala za jesenju setvu.

Promena vremenskih uslova nameće potrebu promene setvene strukture, povećanja stočnog fonda, kao osnove proizvodnje stočarskih proizvoda, a u okviru toga i organskih đubriva neophodnih za racionalnu primenu navodnjavanja kao osnove smanjena šteta od suše. Ovo podrazumeva angažovanje naučnih institucija u domenu selekcije ispitivanja adekvatnih agrotehničkih mera u funkciji smanjenja šteta prouzrokovanih klimatskim promenama. Posledice nepovoljnih vremenskih uslova u poljoprivrednih proizvodnji osetiće se i u 2018. godini, a najviše u stočaskoj proizvodnji.

Izvor: Zadružni savez Srbije

Komentari