SVAKA ČAST, TEMŠTANKE! Ove žene pomažu ostarelim i nemoćnim komšijama!

Članice udruženje žena sa sela „Temštanka“ bave se negovanjem tradicionalne kuhinje pirotskog kraja i ulažu napore za očuvanje staroplaninske tradicije. Njihov trud i umešnost višestruko su nagrađivani na različitim festivalima u zemlji.
 

Članice udruženja žena Temštanka - © Foto: Gordana Simonović Veljković

 

One ujedno svoja znanja i veštine koriste kako bi pomogle najugroženijim komšijama. Stari i iznemogli stanovnici Temske poslednjih meseci su dobijali hranu iz vrhunske kuhinje dobitnica više nagrada i priznanja u oblasti pripreme tradicionalne hrane.

Udruženje žena sa sela „Temštanka“ osnovano je na Međunarodni dan seoskih žena 15. oktobra 2011. godine u selu Temska nadomak Pirota, kao prva organizacija tog tipa na području opštine. Prvobitna ideja osnivačica bila je očuvanje starih pirotskih jela i običaja kako bi tradiciju otrgle od zaborava. Danas ovo udruženje ima devet članica, a njihove brojne aktivnosti odvijaju se u prostorijama Mesne zajednice Temska.
 

Članice udruženja žena Temštanka - © Foto: Gordana Simonović Veljković

To je bila inicijativa nas žena koje smo ostale bez posla u industriji. Razlog je bio da pokušamo da zaradimo nešto čuvajući tradicionalna jela od zaborava, ali nam je bilo potrebno i druženje. Osnovale smo Festival staroplaninskih jela u Temskoj, sada smo nosioci tog festivala. Udružile smo se i poslužile kao primer drugim ženama sa sela da naprave udruženja i nastave tradiciju“, kaže Biba Lilić, predsednica Udruženja.
 

Diplome i zahvalnice Udruženja Temištanka - © Foto: Gordana Simonović Veljković

Temštanke su počele skromno, nudeći tržištu veštine i znanja u pripremi tradicionalne hrane za razne kulturne manifestacije, festivale, skupove, veselja… Učešće na gastro festivalima dovelo ih je u sam vrh tradicionalne srpske kuhinje, a nagrade su se nizale jedna za drugom.
 

Iskreno sam ponosna na moje članice, drugarice, zemljakinje jer radimo kao pčele u roju, tako da nam nijedan posao nije težak.

Samo ove godine osvojile smo prvo mesto na manifestaciji ’Molitva pod Midžorom’ u kategoriji ’Narodna trpeza’, a na gastro festivalu u Ljuboviji prošle godine osvojile smo prvu nagradu za etno trpezu. U Crvenoj Reci, gde je proja tradicionalno jelo, mi smo osvojile prvu nagradu. Svuda nas prepoznaju po kvalitetu, ali i kvantitetu. Ne umemo da spremimo malo. Ako pravimo pite, nosimo tepsiju nalagane banice, zeljanika, sukane pite…“, sa osmehom govori Biba.

 

Priznanja i pehari dodeljeni članicama udruženja žena Temštanka - © Foto: Gordana Simonović Veljković

Zahvaljujući podršci kompanije Filip Moris Temštanke su prošle godine opremile kuhinju, a lokalna samouprava izdvojila je sredstva za adaptaciju prostorija u kojima članice spremaju tradicionalna jela i izlažu predmete koji oslikavaju život seoske žene na ovim prostorima. One tu rade, ali se i druže. Umeju, kako kažu, da nakon napornog dana naprave žurku za sebe i lepo se provedu do kasno u noć.
 

Očuvanje tradicije koje neguje Udruženje Temštanka - © Foto: Gordana Simonović Veljković

Iskreno sam ponosna na moje članice, drugarice, zemljakinje jer stvarno radimo kao pčele u roju, tako da nam nijedan posao nije težak. Ponekad radimo tri posla odjednom, kao danas. Jutros nam je gostovao Lepi Brka Gastronomad, došla su nam dečica iz vrtića na doručak i ručak, a tu je i rad na projektu. Sve to završavamo bez problema, odlično smo organizovane, dogovaramo se i radimo složno“, sa ponosom ističe Biba.

Projekat „Naša deca su daleko a vi ste tako blizu“ je u rad Udruženja uneo još jednu dimenziju – humanost. Uz podršku lokalne samouprave, članice udruženja tri meseca spremale su i nosile hranu starim i iznemoglim meštanima. Meni su prilagodile njihovim godinama i potrebama.

 

Članica udruženja žena Temštanka - © Foto: Gordana Simonović Veljković

Taj projekat nas je obeležio i uzdigao do visina. To je bilo najveće priznanje za nas. Ovde ima ljudi koji su stari, bolesni i iznemogli, a žive sami. Nije stvar samo u hrani, njima je potrebno i to druženje. Oni nas primaju od sveg srca, i nama završetak projekta teško pada, jer svi oni pitaju kada ćemo opet da kuvamo za njih i da ih obilazimo.“

Tokom realizacije projekta stari meštani dobijali su od članica Udruženja kompletan obrok: supu, salatu, glavno jelo i kolač dva puta nedeljno. Neki od njih udaljeni su od centra sela i nekoliko kilometara, a vredne Temštanke hranu su dostavljale uglavnom pešice.
 

Članice udruženja žena Temštanka pomažu starima u svom kraju - © Foto: Gordana Simonović Veljković

Neobjašnjiva je pojava da u 21. veku još uvek imamo gladne ljude. U gradu idu u nacionalne kuhinje i tamo jedu. Naši ljudi u selu to nemaju, tako da je jedini način da ih ostavimo u životu ove zime bio da im pripremamo i nosimo tu hranu. Nisu sposobni da brinu o sebi, stari su i već godinama ne izlaze“, kaže Dušica Đorđević, članica Udruženja. Ona dodaje da im nije bilo teško da spremaju i pešače jer je radost i zahvalnost ostarelih i usamljenih stanovnika Temske najlepša motivacija.
 

Deca iz vrtića na doručku kod članice udruženja Temštanka - © Foto: Gordana Simonović Veljković

Predsednica Udruženja Biba Lilić smatra da već od oktobra Temštanke mogu da nastave sa realizacijom sličnih aktivnosti, ali je neophodno ostvariti bolje uslove.

„Konkurs opštine za projekte traje do novembra, a mi bismo da uključimo i okolna sela jer ih ima dosta, a ljudi se interesuju. Nama nije problem da spremimo, ali najveći problem nam je prevoz. Pre izvesnog vremena ’Tigar Tajers’ je poklonio kompjutere svim udruženjima seoskih žena, pa se nadamo da će dobri ljudi da nam poklone neki auto, da bismo olakšale distribuciju hrane.“
 

Članica udruženja žena Temštanka - © Foto: Gordana Simonović Veljković

Sopstveni prevoz olakšao bi Temštankama distribuciju hrane stanovnicima u stanju socijalne potrebe, ali bi sigurno bio koristan tokom još jedne njihove misije: širenja znanja o tradicionalnoj kuhinji i prezentacije ukusa i aroma staroplaninskog podneblja koje polako osvajaju festivale širom zemlje.
 

Naša čista reka, planina, vazduh… Sve to doprinosi da naši proizvodi i jela koja od njih pripremamo budu vrhunski.

Tajna je u našim receptima, ali i u okolini u kojoj živimo. Naše staroplaninsko selo je na nadmorskoj visini gde rastu raznovrsne biljke koje upotrebljavamo kao začine i zato je naše jelo specifično. Naš ’smederevac’ radi 24 sata dnevno i leti i zimi. Jelo je ukusnije kada se priprema na šporetu na drva“, kaže Dušica Đorđević i dodaje da jela pripremaju samo od proverenih, zdravih namirnica.

 

Projekat Udruženja

Sve namirnice su naši proizvodi. Mi smo uzgajivačice i prerađivačice. Ne može da se desi da omanemo: sve je to zdravo, prirodno, domaće. To su ukusi i arome koje se, nažalost, zaboravljaju. Naša čista reka, planina, vazduh… Sve to doprinosi da naši proizvodi i jela koja od njih pripremamo budu vrhunski. A ljubav prema našem selu u nama budi potrebu i da pomognemo komšijama onim što umemo i možemo i da pored tradicije očuvamo i dostojanstvo meštana“, zaključuje Dušica Đorđević.

 

Sagovornice:
Biba Lilić, predsednica Udruženja žena sa sela „Temštanka“
Dušica Đorđević, članica Udruženja žena sa sela „Temštanka“

Foto: Gordana Simonović Veljković

 

Komentari