Valjevski kraj i dalje čuva bogatu tradiciju zanata i domaće proizvodnje. U fokusu su mali proizvođači i majstori koji proizvode hranu i rukotvorine po recepturama i tehnikama koje se prenose s kolena na koleno. Njihov rad obuhvata sve – od pletenja i izrade keca, preko prerade voća i povrća, do pčelarstva i destilacije rakije.
Milojka Milosavljević iz Valjeva posvećeno neguje tradiciju ručnih radova više od pola veka. Plesti je počela još u osnovnoj školi, a danas izrađuje džempere, čarape, šalove, heklane suknje i druge predmete koji čuvaju zanatske veštine i kulturnu baštinu. Ona ističe da su stari zanati gotovo izumrli, a da mlada generacija sve manje poznaje i ceni ručni rad.
Možda vas zanima
„Pletenje zahteva vreme i strpljenje. Za jedan džemper potrebna su tri do četiri dana ako se radi ceo dan, a mnoge domaćice imaju i druge obaveze. Male stvari su dosta zahtevne, mnogo je lakše uraditi veliki džemper ili čarape nego dečiju garderobu. Zaboravljamo vunu i ručni rad, što je veliki gubitak za našu kulturu“, priča Milojka.
Spajajući tradicionalne motive sa modernim krojem i materijalima, Nada Bojković iz Valjeva osmislila je kolekciju kecelja u novom ruhu. Po njenim rečima, ranije su žene, i u selu i u gradu, za vreme pripreme ručka uvek nosile pregače, a ona je tu naviku oživela kroz vesele boje, ukrase, riševe i mašnice.
„Današnje žene koje nose moje kecelje imaju razna zanimanja — od lekara i profesora do učiteljica — ali sve i dalje drže varjaču kao simbol veze sa tradicijom. Čak pravim kecelje i za devojčice, sa istim dezenima kao za mame, što postaje popularan poklon koji kupuju očevi i muževi“, objašnjava Nada.
Njena imenjakinja, Nada Žujović iz okoline Valjeva takođe neguje domaću proizvodnju. Na njenom štandu blistale su teglice sa ajvarom, pinđurom, paprikama u medu, mlevenim paradajzom i raznim džemovima.
Kad penzija postane početak: Svetlana i Jordan vratili se selu i stvorili voćarski RAJ!
„Nisu to velike količine voća i povrća koje preradim, uglavnom je to za porodicu, a višak prodam. Sve što napravim potiče iz moje bašte i voćnjaka, a na domaćinstvu posedujemo i pčelinjak o kojem se brine suprug. Proizvodimo bagremov, šumski, livadski med i med u saću, a od njega pravim i razne preparate. Već pet–šest godina izlažem na manifestacijama i smatram ih obeležjem ovog kraja“, priča Nada.
Zlatomir Ranković iz Gornjeg Crniljeva kod Osečine vodi porodično gazdinstvo sa pčelinjakom od 35 društava. Pčelarstvom se bavi osam godina, a pored meda pravi i razne rakije: šljivovicu sa medom, orahovaču, višnju sa medom i rakiju sa pčelinjim propolisom. U svojoj ponudi ima čak dvanaest vrsta rakija i likera — od aronije, šljive, kleke, medovače i anisa, do orahovače, kleke sa medom, vilijamovke, maline, višnje, propolisa, trnjine i kajsije.
„Godišnje proizvedemo pet do šest tona šljiva, od čega manji deo ide u rakiju, a ostatak prodajemo u svežem stanju. I pčelarstvo i voćarstvo su skupi, a prodaja je slaba, pa se najbolje pokazalo pakovanje u manje flašice i čokanje koje kupci rado uzimaju kao poklon ili suvenir“, kaže Ranković.
Komentari