Sveti Alimpije Stolpnik, koga pravoslavni vernici proslavljaju 9. decembra, jedan je od najposebnijih i najneobičnijih svetitelja u hrišćanskoj tradiciji. Njegov život, tih, duboko posvećen Bogu i prožet smirenjem, ostavio je snažan trag među vernicima u mnogim narodima, pa i u srpskom. Iako se u crkvenom kalendaru ne obeležava crvenim slovom, Alimpijevdan je među Srbima veoma poštovan i smatra se jednom od značajnijih porodičnih slava, posebno u Podrinju gde se prenosi kroz generacije.
Život posvećen tišini, postu i molitvi
Prepodobni Alimpije rođen je oko 522. godine u maloazijskoj Paflagoniji, u gradu Hadrijanopolju. Ostao je rano bez oca, a utočište i duhovno usmerenje pronašao je u crkvi, gde je služio kao ekonom, a kasnije i kao đakon. Još kao mlad, nosio je u sebi snažnu želju za tihovanjem – životom udaljenim od sveta, posvećenim samo Bogu.
Možda vas zanima
Kada više nije mogao da potisne potrebu za samoćom i molitvom, povukao se na napušteno grčko groblje, mesto koje su ljudi izbegavali zbog straha od priviđenja. Njegova prva odluka bila je da ukloni stare paganske simbole i podigne krst, znak da je svetlost vere snažnija od svakog straha.
Tu, na jednom visokom stubu (stolpu), započeo je život kakav mogu poneti samo najodlučniji asketi. Na vetru, kiši, hladnoći i žegi, proveo je više od pola veka u postu i neprekidnoj molitvi. Zbog toga je nazvan stolpnikom, onim koji stoji na stubu.
Isprva su ga mnogi posmatrali sa podsmehom, ali istrajnost, čudesna smirenost i ljubav koju je zračio ubrzo su privukli ljude. Dolazili su po utehu, savet, molitvu i isceljenje, verujući u njegovu blizinu Bogu.
Svetitelj koji je sabirao ljude oko dobra
Pored njegovog stuba najpre je podignuta crkva posvećena svetoj velikomučenici Efimiji, a zatim i dva manastira, ženski i muški. U ženskom manastiru živeli su njegova majka i sestra Marija, a Alimpije je, iako visoko iznad tla, bio duhovni stup na koji su se ugledali mnogi.
Ustanovio je i tipike, manastirska pravila prema kojima su se ravnali njegovi monasi i monahinje. Njegova reč bila je jednostavna, ali duboka; njegov primer snažniji od svake pouke.
Predanje kaže da je živeo 118 godina. U poznim godinama, kada mu je bolest oduzela snagu u nogama, ostao je na svom stolpu sedeći, nepokolebljiv u želji da ostane na mestu molitve do kraja. Upokojio se 640. godine, u vreme vizantijskog cara Iraklija.
Danas se njegova lobanja čuva u manastiru Koutloumousu na Svetoj Gori.
Svetkovanje zaštitnika kuće ili slava – koliko krajeva, toliko običaja
Kako se slavi Alimpijevdan
Alimpijevdan је nepokretan praznik i uvek pada u vreme Božićnog posta, pa je i slavska trpeza posna. Kao i svaka slava, obeležava se slavskim kolačem, koljivom i vinom, uz osveštanje u crkvi ili domu.
Posebno zanimljivo je predanje koje živi u srpskom narodu: veruje se da je Sveti Alimpije „pregazio kugu“, da je zaustavljao bolesti, štitio stoku i donosio zdravlje domaćinstvu. Zbog toga ga naročito poštuju stočari. Tog dana se ne upreže radna stoka, a domaćin rano odlazi u crkvu, da bi godina pred njim bila zdrava i blagoslovena.
Sveti Alimpije Stolpnik podseća nas da snaga čoveka ne leži u bogatstvu, slavi ili položaju, već u istrajnosti, veri i čistoti srca. Njegov stub bio je simbol uzdizanja iznad svakodnevnog meteža, ka Bogu, ka svetlosti, ka miru.
Svima koji danas slave Svetog Alimpija želimo da njihov dom bude ispunjen mirom, zdravljem i blagoslovom. Neka se vera koja je nosila ovog velikog svetitelja nastani i u našim porodicama.
Komentari