U vremenu kada mnogi mladi napuštaju sela, Teodora Jovanov iz Ilandže odlučila je da, uprkos završenim master studijama iz agroekonomije, ostane na porodičnom gazdinstvu i svoj život posveti poljoprivredi. Na skoro 200 jutara zemlje, njena porodica kombinuje ratarstvo i povrtarstvo, a upravo je diverzifikacija proizvodnje postala njihov odgovor na nestabilne prinose i tržišne oscilacije.
Kombinacija ratarstva i povrtarstva kao odgovor na loše godine
Porodično gazdinstvo Jovanovih obrađuje nešto manje od 200 jutara zemlje, od čega je oko pet jutara stalno pod povrtarskim kulturama. Iako su tradicionalno bili usmereni na ratarstvo, poslednje četiri godine povrtarstvo zauzima stabilno mesto u njihovoj proizvodnji.
Možda vas zanima
Kako objašnjava Teodora, odluka nije bila slučajna. Sušne godine, podbačeni prinosi i niske otkupne cene pokazali su koliko ratarstvo može biti rizično. Upravo zato su odlučili da deo rizika kompenzuju povrtarskom proizvodnjom.
Ipak, iako je površinski daleko manje zastupljeno, povrtarstvo je znatno zahtevnije.
„Povrtarstvo je dosta zahtevnije, zahteva mnogo više radne snage i prosto mnogo više fizičkog rada, dok ratarstvo samo mehanizacija dobra i to je to. Mnogo lakše se završava.“
Povratak na njivu bio neminovan
Iako je završila master studije iz agroekonomije i pokušala da pronađe posao van porodičnog gazdinstva, Teodora je brzo shvatila da kancelarija nije njen put.
„U više navrata, odnosno u tri navrata sam pokušala da se zaposlim, ali to je baš kratko trajalo. Dolazila sam kući u suzama i videla sam da to nije za mene. Prosto mi je jako veliki problem da imam autoritet nad sobom i da radim ono klasično radno vreme od 8 do 4.“
Danas je, kako kaže, svoj gazda – donosi odluke, ali snosi i odgovornost za njih.
Traktor, kombajn i borba za mesto u „muškom“ poslu
Još kao devojčica želela je da vozi traktor, ali podrška u početku nije bila bezrezervna.
„Pa oduvek me je to privlačilo. Tata nije želeo da se ja bavim poljoprivredom. Verovatno zato što sam žensko i u selu i okolini nemamo takvih devojaka poput mene.“
Ipak, uz pomoć radnika koji su je učili da upravlja mehanizacijom, izborila je svoje mesto. Danas bez problema vozi i traktor i kombajn, obavlja oranje, setvu i transport, dok je zaštita bilja i dalje u nadležnosti njenog oca.
Na gazdinstvu su koristili stariji traktor, ali nabavka novog modela CLAAS Arion 440 donela je novu dimenziju rada.
„Imali smo CLAAS Ares 656 i od kad je stigao CLAAS Arion 440 skroz nov u gazdinstvu, više niko nije hteo stariji da vozi. I večita je svađa ko će sa novim traktorom da ide na njivu.“
Gde su koreni, tu je i budućnost – mladi poljoprivrednik iz Kuzmina odabrao oranice umesto grada!
Administracija, IPARD i ulaganja – njen deo posla
Pored rada u polju, Teodora je preuzela i administrativni deo gazdinstva. Upravo je ona konkurisala za IPARD sredstva preko kojih je kupljen novi traktor.
„Mi smo taj CLAAS Arion kupili preko Iparda gde sam ja konkurisala. Ja sam odrađivala dokumentaciju u saradnji sa jednom agencijom iz Novog Sada.“
Gazdinstvo je investiralo i u navigaciju, za koju su konkurisali na pokrajinskom konkursu, a sada očekuju povrat sredstava kroz republički program.
Žene u poljoprivredi udružene
U Ilandži i okolini nema mnogo primera devojaka koje su odlučile da ostanu u poljoprivredi. Ipak, Teodora je aktivna i van svog gazdinstva.
Članica je Asocijacije žena preduzetnica Srbije, koja okuplja žene iz poljoprivrede i promoviše ravnopravno učešće u proizvodnji.
„Promovišemo da žene mogu sve što zamisle, da mogu da budu ravnopravni učesnici u poljoprivrednoj proizvodnji.“
Od njive do tegle – dodata vrednost kroz preradu
Porodica Jovanov ne prodaje samo sirovinu. Uz pomoć majke, deo povrća prerađuju i plasiraju kao gotove proizvode.
„Imamo kuvani paradajz. Cedimo paradajz i kuvamo ga na stari tradicionalni način. Imamo turšiju da ne bismo bacili zeleni paradajz… Takođe proizvodimo i feferone… i imamo naš domaći ren.“
Najzastupljenije sorte paradajza su Rio Grande (šljivar), koji se pretežno koristi za kuvanje, i Narvik, koji se prodaje kao konzumni.
Plasman, kako kaže, za sada ne predstavlja problem. Proizvodi se prodaju u većim gradovima, poput Novog Sada, ali i u lokalnoj sredini.
Izazovi radne snage i planovi za budućnost
Ipak, izazovi postoje. Povrtarstvo zahteva dodatnu radnu snagu, a satnica od oko 500 dinara predstavlja ozbiljan trošak.
Uprkos tome, planovi su jasni: povećati obim prerade i obezbediti kontinuiranu ponudu tokom cele godine.
„Ja bih volela da zaokružim ovu proizvodnju paradajza, odnosno da preko cele godine imam skuvan paradajz koji konstantno prodajem jer sada sve što proizvedem prodam u roku od mesec dana. Bukvalno do decembra već nemam paradajza na stanju.“
Teodorin primer pokazuje da poljoprivreda za mlade nije samo nasledstvo – ona može biti i svesni izbor. A kada se znanje, hrabrost i upornost spoje sa tradicijom, selo dobija novu perspektivu.
Komentari