Koji su proizvodi prošle godine ostvarili najveći uspeh na tržištu, šta bi trebalo da se promeni u srpskoj setvenoj strukturi i koje bi kulture mogle da budu šansa za razvoj i napredovanje naše poljoprivrede objašnjava gospodin Milan Prostran, agrarni ekonomista u penziji.
Da li ste znali da se prirodni materijali ponovo vraćaju u modu i da je među novo-starim ratarskim kulturama, kao što su raž, ječam i ovas, konkurencija u svetu veoma oštra? Zato smo pitali agrarnog ekonomistu, Milana Prostrana, da nam ove pojave objasni, ali i da nam otkrije da li bi i kako one mogle da budu šansa za našu poljoprivredu.
Možda vas zanima
Da li nam preti nestašica ajvara?
28/08/2020
Gospodine Prostran, da li biste mogli da, sa stručne strane gledišta, ukratko analizirate prošlu godinu, odnosno kakva je ona bila za naše poljoprivrednike?
„Ako bih se sportski izražavao, mogao bih da kažem da je prvo poluvreme 2015. bilo sasvim korektno. Imali smo dobru proizvodnju pšenice, ranog povrća, jagodičastog i koštunjavog voća. U drugom delu godine visoke temperature umanjile su rod, a najlošije su prošli proizvođači soje i kukuruza. Proizvođači suncokreta, s druge strane, ne mogu da se požale na loše prošlogodišnje prinose.“
„Kada je reč o izvozu, mogao bih da kažem da je bio solidan. Trebalo bi da dostigne ukupnu cifru od oko tri milijarde dolara, a da mi budemo pozitivni sa oko milijardu i 200 miliona. To su rezultati za 11 meseci, a decembarski bi trebalo da se pojave polovinom februara.“
Ukoliko bismo morali da izdvojimo nekoliko poljoprivrednih proizvoda koji su prošle godine ostvarili najveći uspeh na tržištu, koji bi to proizvodi bili?
„Paleta naših izvoznih proizvoda nije se menjala već nekoliko godina. Nama, ne samo u oblasti poljoprivrede, već u ukupnom izvozu iz Srbije, kukuruz zauzima visoko mesto. Pre nekoliko godina čak je bio na prvom mestu u ukupnom izvozu srpske privrede. Odmah za njim su maline, šećer, ulje i pšenica.“
„Ja pripadam onoj grupi agrarnih ekonomista koji ne kritikuju strukturu izvoza i ne misle da je bolje izvoziti finalne i prerađene proizvode. Suprotno tome, pripadam grupi stručnjaka koji misle da bi poljoprivrednici trebalo da izvoze ono što im se isplati. Mnoge zemlje koje su ekonomski jače od nas poznate su po berzanskim proizvodima. Ne vidim razlog da ne budemo i mi.“
Izvoz jedini spas za stočarstvo
Da li bismo još jednom mogli da zaključimo da je stočarstvo i dalje najugroženija grana poljoprivrede u našoj zemlji i da proizvodi koji dolaze sa farmi nisu veoma uspešni na tržištu?
Proizvodnja junećeg mesa takođe može biti veoma isplativa u budućnosti, ali i gajenje nekih zanimljivih rasa ovaca koje mogu služiti za meso i mleko, ali i za vunu, jer se prirodni materijali vraćaju u modu.
„Tačno je. Još od devedesetih godina prošloga veka stočarstvo ima godišnji pad između jedan i po i dva odsto. Samo primera radi, danas imamo manje od 900.000 goveda, a devedesetih smo imali dva miliona. Od milion priplodnih krava u eksploataciji, ostalo je manje od 450.000. Naravno, uz ovakvu krizu stočarstva išlo je i nazadovanje pratećih industrija, izvoz živih životinja, prerađenog mesa i drugo.“
„Sa sada, brzo se oporavlja živinarska proizvodnja, a ponovo je oživelo i kozarstvo. Ovčarstvo je takođe na dobrom putu da vrati nekadašnju slavu. U svinjarstvu, s druge strane, problemi su zaista veliki, a mnoge od njih prouzrokovala je jaka konkurencija. Jedino što može da izvuče celokupno stočarstvo je izvoz, nešto što smo ranije radili ozbiljno i uspešno.“
„Dakle, naši najveći problemi su u sektoru mleka i mesa, zato što su to proizvodi za koje je Evropska unija ukinula kvote. Međutim, ove ili sledeće godine biće ukinute i kvote za šećer, što će takođe uticati na nas. Jednostavno, shvatili su da je žuti šećer od trske isplativiji.“
Restrukturiranje naše setvene strukture
Kakvo je vaše viđenje cele ove slike, ka kom pravcu bi trebalo da se orijentišemo? Da li bi trebalo da ulazimo u trku sa nekom uobičajenom robom na tržištu ili je ipak bolje da se specijalizujemo za konkretne proizvode?
„Mi moramo da tražimo našu šansu u ambijentu koji postoji, u uslovima veoma malog ili skromnog agrarnog budžeta. Za početak, trebalo bi da dobro restrukturiramo našu setvenu strukturu. Pšenica, kukuruz, suncokret i soja su, naravno, glavne kulture koje bi trebalo da se gaje u našoj zemlji. Ipak, sada se postavlja pitanje koje je kulture najbolje posejati na površinama koje su bile pod šećernom repom, s obzirom na to da su se one smanjile sa 110.000 hektara na 45.000.“
Čak 98% naših metli izveze se u zapadnu Evropu, posebno u Švajcarsku i Nemačku.
„Moja su zalaganja, iz dva razloga, da najpre povećamo setvene površine u jesen, odnosno da više sejemo žitarice i krmne kulture. Prvi razlog je što su to tražene robe na svetskoj pijaci, naročito raž, ovas i ozimi ječam. Sa sadašnjih 800.000 hektara najbolje bi bilo da već na jesen stignemo do milion i 200 hiljada hektara pod ovim žitaricama. Drugi razlog je nedostatak para. Sa tim usevima možemo da pobegnemo od rizika velikih temperatura, a uz to one ne traže ni velika ulaganja.“
„Još jedan važan problem kojim bi trebalo da se što pre zabavimo jeste rejonizacija. Neophodno je da se zna gde se šta proizvodi i koja su područja za koje useve i kulture namenjena.“
Da li je proizvodnja metli naša budućnost?
„Kada govorimo o konkurenciji, mi smo trenutno najkonkurentniji u proizvodnji sirka metlaša, dakle u proizvodnji metli. Danas smo, kada je reč o tom proizvodu, prvi u Evropi i četvrti u svetu. Čak 98% naših metli izveze se u Zapadnu Evropu, posebno u Švajcarsku i Nemačku. Od sirka metlaša zaista može lepo da se živi, a trenutno imamo oko 2.000 hektara pod tom kulturom. Zato bi metle mogle da budu naša šansa.“
„Neki ljudi će se sada možda naljutiti, ali ja odavno govorim o industrijskoj konoplji. Zemlje u EU su ovu kulturu shvatile kao ozbiljnu mogućnost. Recimo, Hrvatska je sa Danskom sklopila ugovor u kojem se obavezuje da proizvodi industrijsku konoplju na 4.000 hektara. Od nje bi se, pre svega, koristilo seme u farmaceutskoj industriji.“
„Takođe, ja zagovaram i lan, koji smo nekada imali na više od 2.500 hektara, a danas jedva na 10. Ponovo je atraktivan i hmelj, zbog malih pivara kojih je sve više, ali i ricinus, još jedna veoma interesantna kultura. Sve su to sirovine koje danas svet traži na poljima industrijskih i ratarskih kultura.“
„Kada je reč o voću, dok se ne napravi rejonizacija, trebalo bi da se potrudimo da ostanemo na prvom mestu po proizvodnji malina u svetu. Osim maline, veliki potencijal ima i šljiva, naročito za područje centralne Srbije. Naravno, ne smemo zaboraviti i na jabuke, breskve i sve druge voćke koje se mogu izvoziti.“
„Na kraju, vratimo se na stočarstvo. Proizvodnja junećeg mesa takođe može biti veoma isplativa u budućnosti, ali i gajenje nekih zanimljivih rasa ovaca koje mogu služiti za meso i mleko, ali i za vunu, jer se prirodni materijali vraćaju u modu.“
A pročitajte i šta je danas u Srbiji isplativo proizvoditi.
Sagovornik:
Milan Prostran, agrarni ekonomista
Komentari