U sredu, 26. septembra, u Privrednoj komori Srbije u Beogradu održana je sednica Grupacije zeolita i ostalih nemetaličnih sirovina i proizvoda. Na njoj se usvojio zapisnik sa prethodne sednice, izabran je novi predsednik grupacije, a analizirali su se i problemi koji su u vezi sa zakonskom regulativom korišćenja nemetaličnih mineralnih sirovina u poljoprivredi.
Zeolit je ušao u širu upotrebu pre nekoliko godina, kada je nastao problem sa viškom aflatoksina u mleku, a problem sa njim je u neregulisanim pravnim aktima. Više o tome rekao je Dragan Stevanović iz Privredne komore Srbije.
Možda vas zanima
Da li nam preti nestašica ajvara?
28/08/2020
„Posle pronalaska prekograničnih vrednosti aflatoksina u mleku pre nekoliko godina, Ministarstvo poljoprivrede je dalo jednu sugestiju da se otpočne sa korišćenjem zeolita u prehrani životinja u cilju eliminacije aflatoksina i drugih mikotoksina iz hrane za životinje. Od tada počinje velika najezda proizvoda od zeolita, kako za stočnu i ratarsku proizvodnju, tako i za humanu upotrebu“, ističe Stevanović.
„Međutim, to korišćenje zeolita nije pratila i zakonodavna aktivnost, mislim i na zakon i na podzakonske pravne akte, tako da dolazimo u situaciju da zakonom nije određen promet i upotreba zeolita i drugih nemetaličnih sirovina koje se koriste u ove svrhe“, objašnjava Stevanović.
Imaćemo rezultat i konačno ćemo početi da eksploatišemo naše zeolite, a ne da uvozimo.
Grupaciju proizvođača zeolita i drugih nemetaličnih sirovina i proizvoda čine i naučni radnici sa nekoliko fakulteta, iz raznih zavoda i instituta. Svi oni će, na čelu sa novim predsednikom grupacije, gospodinom Mirkom Maksimovićem iz kompanije „I-Zeolit“, raditi na izradi novih pravilnika iz ove oblasti i usklađivanju zakonodavne regulative.
„Ima parcijalnih znanja u svim institucijama, na fakultetu, u firmama i mi moramo da skupimo ta znanja i da ih formulišemo. Danas su bili iz Ministarstva poljoprivrede zbog standardizacije i da kažem verifikacije zeolita da bi ušli u pravilnike. Kada to sjedinimo, imaćemo rezultat i konačno ćemo početi da eksploatišemo naše zeolite, a ne da ih uvozimo“, ističe Maksimović.
Trenutno, Srbija godišnje koristi 9.000 do 10.000 tona zeolita. Gotovo cela ova količina dolazi iz uvoza.
„Mi imamo izuzetno kvalitetna ležišta, ne zato što su naša, već objektivno govorim. Imamo ležište Zlatokop dole kod Vranjske banje, koje ima negde oko 550.000 tona verifikovanih rezervi i to vrlo kvalitetnih. Pazite, 550.000 tona, a mi uvozimo 10.000 tona. Dalje, imamo ležišta na Kopaoniku, na periferiji kod Igroša, koja su manjeg potencijala, ali su kvalitetna. Imamo jedan vrlo veliki potencijal i sklop od tri ležišta kod sela Jablanice, 17 km od Kruševca“, naglašava Maksimović.
„Kad se sve sabere, ovaj potencijal od 100.000 tona neće više opstati, jer imamo 2-3 firme koje su već ozbiljno izašle na svetsko tržište i koje će povećati kapacitet, a naši zahtevi će za 2-3 godine biti barem 20.000 tona. Što znači, mi gde god eksploatisali, možemo kao zemlja da podmirimo taj kapacitet da ne bismo uvozili“, dodaje on.
Više od 60% svetske proizvodnje zeolita koristi se u poljoprivredi. Da njegova primena i kod nas ima široke mogućnosti složili su se svi prisutni na sednici u Privrednoj komori Srbije. Zato bi izrada novih pravilnika o sredstvima za ishranu bilja mogla da nam otvori brojna vrata koja će svima pomoći u postizanju boljih rezultata u poljoprivredi.
Sagovornici:
Dragan Stevanović, Privredna komora Srbije
Mirko Maksimović, novi predsednik Grupacije zeolita i ostalih nemetaličnih sirovina i proizvoda
Komentari