Od kada je genetski modifikovana hrana dobila zeleno svetlo za konzumaciju, oko nje se vodi žustra debata da li je ona zdrava za ljude ili ne. I dok neke zemlje već uveliko proizvode i uvoze GMO hranu, od Evrope se očekuje da tek postane jedan od glavnih uvoznika genetski modifikovanih proizvoda.
Uprkos svim kritikama da genetski modifikovana hrana ipak nije dobra za zdravlje ljudi, tržište GMO hrane konstantno raste već nekoliko godina za redom zbog nutritivne vrednosti koju sadrži. Međutim, genetski modifikovanoj hrani potrebno je još dosta vremena da bi u potpunosti zamenila sve organske proizvode i našla se na svim policama u prodavnicama.
Možda vas zanima
Da li nam preti nestašica ajvara?
28/08/2020
Tržište GMO hrane dostići će godišnji rast od 3,2% do kraja 2021. godine. Proizvodnja genetski modifikovanoih useva porašće sa 112 miliona tona, koliko je bilo u 2015. godini, na 130 miliona do 2021. godine, navodi se u jednom istraživanju koje je objavljeno u Vašington postu.
Severna Amerika je 2014. godine bila najveće tržište za GMO hranu, a trenutno se u SAD-u gaji 86% kukuruza, 93% soje i 90% pamuka koji su genetski modifikovani.
U Kanadi se gaje samo 4 vrste GMO useva i to su: kukuruz, soja, šećerna repa i krmna repica. U ovom trenutku Evropa uvozi oko 60 genetski modifikovanih proizvoda iz drugih zemalja i to najviše soju, pamuk, šećernu repu i kukuruz. Takođe, Evropa uvozi i 17 novih GMO proizvoda.
Imajući u vidu reformu u regionu i potražnju za GMO hranom, od Evrope se očekuje da postane jedan od glavnih uvoznika genetski modifikovane hrane u bliskoj budućnosti. A da li će Evropa ispuniti ove zahteve tržišta, ostaje da saznamo.
Komentari