Francuska je početkom januara uvela privremenu zabranu uvoza voća, povrća i žitarica iz zemalja van EU ukoliko sadrže tragove pesticida koji su u Evropskoj uniji zabranjeni. Ova odluka, doneta kao hitna mera, već sada izaziva reakcije širom Evrope, a posebno je važna i za srpske proizvođače koji plasiraju jabuke, koštičavo voće, bobičasto voće i krompir na tržište EU. Dok se čeka da Evropska komisija utvrdi jedinstven pristup za sve države članice, Francuska je odlučila da prema ovim supstancama primeni tzv. nultu toleranciju.
Koji su pesticidi problem i na koje proizvode se odnosi zabrana?
Francuska uredba obuhvata pet aktivnih supstanci koje su odavno zabranjene u EU: carbendazim, benomil, mankozeb, glufosinat i thiophanate-methyl. Za njih se MRL vrednosti (maksimalno dozvoljeni ostaci) spuštaju na nivo detekcije, što znači da čak i najmanji trag dovodi do zabrane ulaska robe.
Možda vas zanima
Lista proizvoda obuhvata širok spektar svežeg voća i povrća, kao i suve i prerađene proizvode: jabuke, kruške, trešnje, breskve, šljive, grožđe, paradajz, krastavce, paprike, salatu, krompir, kao i soju, pšenicu, ječam i druge ratarske kulture.
Za Srbiju su posebno relevantni proizvodi koji se najviše izvoze u Francusku i druge zapadne zemlje: jabuke, šljive, višnje, maline, smrznuto bobičasto voće i krompir. Kod ovih kultura se beleže i najveći izazovi sa reziduima, zbog čega će dodatne kontrole biti neizbežne.
Kako nova uredba utiče na srpske proizvođače?
Iako Srbija nije veliki izvoznik u Francusku u poređenju sa Nemačkom, Holandijom ili Italijom, ova uredba ne sme se zanemariti. Francuska je među zemljama sa najstrožom kontrolom, a kada jedna članica uvede ovako rigoroznu meru, EU vrlo često prati istim putem.
Za srpske proizvođače to znači sledeće:
- roba namenjena EU mora imati čist rezidualni profil, posebno za pet spomenutih supstanci
- izvoznik mora raditi dodatne analize rezidua pred isporuku
- izvozne partije mogu biti vraćene ili uništene pri otkrivanju zabranjenih tragova
- trgovci u EU sve češće zahtevaju da ukupni ostaci budu ispod 30% od dozvoljenog maksimuma
Drugim rečima, konkurentnost Srbije u izvozu zavisiće sve više od usklađenosti sa evropskim standardima, a manje od količine i cene.
EU planira da sankcioniše uvoz useva tretiranih ZABRANJENIM pesticidima!
Za srpske proizvođače i izvoznike ova odluka znači da će morati mnogo pažljivije da se odnose prema izboru pesticida i poštovanju karenci, jer svaki trag zabranjenih supstanci može dovesti do odbijanja pošiljke. Neophodno je da se laboratorijske analize rade redovno i pravovremeno, pre samog slanja robe na evropsko tržište.
U praksi, to podrazumeva i upotrebu isključivo sertifikovanih preparata i savremenih, bezbednijih alternativa, kao i stalno praćenje aktuelnih MRL lista i novih zabrana na nivou EU. Posebnu ulogu ima i saradnja sa otkupljivačima, koji sve češće zahtevaju potpunu sledljivost proizvodnje, od parcele do izvoza.
U takvim okolnostima, usvajanje naprednih i bezbednih tehnologija zaštite, uključujući biološke preparate, integrisanu zaštitu i elemente precizne poljoprivrede, postaje ključni uslov za očuvanje konkurentnosti i opstanak na najzahtevnijim evropskim tržištima.
Zabrana pesticida nije novost za Francusku
Ono što ovu odluku čini posebno važnom jeste činjenica da Francuska već godinama prednjači u unilateralnim merama vezanim za pesticide – i da se njene odluke često kasnije pretoče u zvaničnu evropsku regulativu.
Tako je 2024. godine Francuska zabranila uvoz svežeg voća i povrća tretiranog tiaklopridom, pesticidom zabranjenim u EU od 2020. Ova nacionalna mera kasnije je usvojena i na nivou EU, i to u maju 2025.
Takođe, 2016. Francuska je zabranila uvoz trešanja prskanih dimetoatom, nakon čega je Evropska unija 2021. proširila zabranu na sve članice.
Ovaj obrazac jasno pokazuje da francuske “preventivne” odluke često postaju evropski standard, što znači da trenutna uredba može biti uvod u širu, obavezujuću regulativu za sve tržišta EU.
Nova francuska uredba nije samo tehnička prepreka, već jasna poruka da EU nastavlja da pooštrava pravila u oblasti bezbednosti hrane. Za Srbiju, koja svoj najveći izvozni potencijal ostvaruje upravo kroz voće i povrće, ovo je još jedan signal da je vreme za ubrzanu modernizaciju biljne zaštite, bolju kontrolu na terenu i strožu laboratorijsku praksu.
Komentari