Evropska unija mogla bi od 2028. godine da omogući širu primenu novih genomskih tehnika (NGTs) u oplemenjivanju biljaka, što mnogi vide kao važan korak ka jačanju konkurentnosti evropske poljoprivrede. Ipak, stručnjaci upozoravaju da same nove tehnologije neće preko noći rešiti sve izazove. Napredak će zavisiti od kombinacije genetike, veštačke inteligencije, automatizacije i novih sistema proizvodnje.
Nove genomske tehnike kao važan korak za konkurentnost Evrope
Kompanije koje se bave oplemenjivanjem biljaka godinama očekuju izmene evropskih propisa koji regulišu primenu novih genomskih tehnika. Među njima je i holandska kompanija Axia, specijalizovana za oplemenjivanje povrtarskih kultura, naročito paradajza.
Možda vas zanima
Sjak van der Plog (Sjaak van der Ploeg), direktor za oplemenjivanje i strategiju u ovoj kompaniji, smatra da je promena regulative neophodna ukoliko evropska semenska industrija želi da zadrži konkurentnost, budući da mnoge zemlje već imaju znatno liberalniji pristup ovim tehnologijama.
Prema aktuelnim planovima Evropske unije, od 2028. godine određene nove genomske tehnike mogle bi da budu dozvoljene pod jasno definisanim uslovima.
NGT neće rešiti sve probleme
Iako se od novih genomskih tehnika mnogo očekuje, stručnjaci upozoravaju da njihov potencijal ne treba precenjivati.
Kod bolesti poput pepelnice, gde su odgovorni geni već dobro istraženi, NGT može značajno ubrzati razvoj novih, otpornijih sorti. Međutim, kada je reč o složenim osobinama koje zavise od većeg broja gena ili još nisu dovoljno istražene, napredak će biti znatno sporiji.
Drugim rečima, nove tehnologije neće odmah doneti veliki broj revolucionarnih sorti, ali će predstavljati važan alat koji će dopuniti postojeće metode oplemenjivanja, koje i dalje imaju veliki razvojni potencijal.
Od tradicionalnog semena do novih genomskih tehnika: Šta donose nove metode oplemenjivanja biljaka?
Veštačka inteligencija postaje nezaobilazan saveznik oplemenjivača
Jedna od najvećih promena danas dolazi iz oblasti analize podataka i veštačke inteligencije.
Savremeni oplemenjivački programi prikupljaju ogromne količine informacija – od DNK profila biljaka do podataka o njihovom rastu i prinosu u plasteničkoj proizvodnji. Kombinovanjem genetičkih podataka sa vidljivim osobinama biljke i rezultatima iz proizvodnje moguće je mnogo preciznije proceniti koje će sorte ostvariti najbolje rezultate u različitim uslovima.
Veštačka inteligencija u tome ima sve značajniju ulogu jer može da prepozna obrasce koje je teško uočiti klasičnim metodama. Ipak, stručnjaci ističu da nijedan algoritam ne može da zameni praktična ispitivanja u plastenicima i iskustva samih proizvođača.
Borba protiv bolesti nikada ne prestaje
Otpornost biljaka ostaje jedan od najvažnijih ciljeva oplemenjivanja, posebno kada je reč o paradajzu.
Dobar primer predstavlja virus smeđe naboranosti ploda paradajza (ToBRFV), koji se veoma lako širi – ne samo kontaktom ljudi i alata, već čak i preko bumbara koji oprašuju biljke.
Iako su razvijene otporne sorte, virus nastavlja da mutira, pa oplemenjivači moraju neprestano da traže nova rešenja. Uz to, upozoravaju da proizvođači često popuste sa higijenskim merama čim se pojave otpornije sorte, što dodatno povećava rizik od novih epidemija.
Energetska kriza menja prioritete
Poslednjih godina na razvoj novih sorti snažno utiču i visoke cene energenata.
Kako bi smanjili troškove proizvodnje, mnogi proizvođači koriste manje grejanja i dodatnog osvetljenja u plastenicima. Zbog toga raste potreba za sortama koje mogu da ostvare visok prinos čak i pri nižim temperaturama ili uz manje svetlosti.
Istovremeno, sve šira primena LED rasvete donosi nove izazove, jer različiti tipovi osvetljenja mogu da utiču na boju i kvalitet plodova tokom zimskog perioda, pa i to postaje važan kriterijum prilikom selekcije.
Automatizacija menja i biljke
Nedostatak radne snage ubrzava razvoj robota za berbu i druge poslove u plastenicima.
Iako takvi sistemi već postoje, njihova efikasnost još nije na nivou ljudskog rada. Zbog toga se, osim razvoja robota, prilagođavaju i same biljke.
Sve više pažnje posvećuje se sortama sa otvorenijom lisnom masom, vidljivijim grozdovima i ujednačenijim stabljikama, kako bi roboti lakše mogli da obavljaju berbu i druge operacije.
Novi sistemi proizvodnje donose manje ručnog rada
Pored robotizacije, razvijaju se i potpuno novi modeli proizvodnje paradajza.
Sve češće se eksperimentiše sa uzgojem na stolovima ili u kratkim proizvodnim ciklusima, gde biljka daje ograničen broj grozdova, nakon čega se proizvodnja obnavlja.
Takvi sistemi zahtevaju znatno manje ručnih operacija, poput vezivanja biljaka ili zakidanja zaperaka, pa predstavljaju jedno od mogućih rešenja za hronični nedostatak radne snage i rast proizvodnih troškova.
Budućnost je u povezivanju svih tehnologija
Stručnjaci smatraju da nijedna inovacija sama po sebi neće promeniti poljoprivredu.
Pravi napredak očekuje se kroz povezivanje novih genomskih tehnika, veštačke inteligencije, analize podataka, automatizacije i novih sistema gajenja. Upravo će njihova međusobna kombinacija omogućiti brže stvaranje sorti koje odgovaraju potrebama savremene proizvodnje.
Na kraju, ipak, presudnu reč neće imati tehnologija, već proizvođači i tržište. Bez obzira na to koliko je neka sorta tehnološki napredna, njen uspeh zavisiće od toga da li donosi veći prinos, lakšu proizvodnju i kvalitet koji potrošači očekuju.
Potrošači danas očekuju mnogo više od izgleda
Tržište paradajza poslednjih decenija doživelo je veliku transformaciju. Nekada su dominirali klasični grozdasti paradajzi, dok danas sve veću popularnost imaju čeri sorte, mini paradajzi za grickanje i plodovi različitih boja.
Međutim, izgled više nije dovoljan. Savremeni potrošači očekuju vrhunski ukus, naročito kod sitnijih sorti, ali i dug vek trajanja koji omogućava transport i skladištenje bez gubitka kvaliteta.
Upravo sorte koje uspešno spoje otpornost, dobar ukus, postojanost i nove karakteristike imaju najveće šanse da od specijaliteta prerastu u standard na tržištu.
Izvor: Horti Daily
Komentari