Ulaganja grada Valjeva u poljoprivredu i ruralni razvoj iz godine u godinu beleže kontinuiran rast, pri čemu se najveći deo sredstava usmerava direktno ka poljoprivrednim proizvođačima. U odnosu na period pre 2016. godine, kada su izdvajanja bila znatno niža, danas agrarni budžet grada na Kolubari dostiže najviši nivo do sada.

Ukupna sredstva namenjena poljoprivredi porasla su sa 16 miliona dinara u 2016. godini na 140,7 miliona u 2024, odnosno 154,6 miliona u 2025. godini. Prema predlogu budžeta za 2026. godinu, za agrar je planirano 164,6 miliona dinara.

Ova sredstva obuhvataju poslovanje preduzeća „Agrorazvoj – valjevske doline“, finansiranje podsticajnih mera, kao i troškove protivgradne zaštite.

Subvencije i ulaganja u poljoprivredu

„Budžet za poljoprivredu krenuo je od osam miliona dinara i od tada je bio u stalnoj uzlaznoj putanji. U pojedinim godinama uvećavan je i do 50 odsto. Ipak, smatram da bi agrarni budžet realno trebalo da bude oko 200 miliona dinara. Zahvaljujući ovim ulaganjima, poljoprivredni proizvođači su u proteklom periodu obnovili više od 70 odsto mehanizacije, a u poslednjih nekoliko godina kupljen je i veliki broj traktora“, kaže Goran Marjanović, direktor preduzeća „Agrorazvoj – valjevske doline“.

Kako ističe, to je donelo značajan tehničko-tehnološki pomak i stvorilo uslove za bavljenje primarnom poljoprivrednom proizvodnjom.

„Sledeći korak mora biti razvoj prerađivačkih kapaciteta, naročito u mlekarsvu i voćarstvu. Kada se proizvodnja dovede na stabilan nivo, potrebno je obezbediti siguran plasman, što bi proizvođačima donelo veću izvesnost i stabilnost“, dodaje Marjanović.

Analiza podataka po godinama pokazuje da rast nije bio ravnomeran. U periodu od 2018. do 2019. godine primetan je porast ukupnog budžeta i podsticaja, ali još uvek umerenog intenziteta.

Najizraženiji skok beleži se u periodu od 2020. do 2022. godine, kada ukupna sredstva za poljoprivredu rastu sa 57,5 miliona dinara u 2020. na 89,77 miliona u 2022. godini. U istom periodu izdvajanja za podsticaje povećana su sa 49,5 na čak 85 miliona dinara.

Posebno se izdvaja 2022. godina kao jasna prekretnica u strukturi agrarnog budžeta. Tada udeo podsticaja dostiže gotovo 95 odsto ukupnih sredstava za poljoprivredu, što pokazuje da je grad u toj godini gotovo celokupnu agrarnu podršku usmerio direktno ka poljoprivrednim proizvođačima.

Različite mere podsticaja svake godine koristi oko 1.000 valjevskih gazdinstava.

Podrška koja rešava konkretne probleme

Domaćinstvo Vladimira Andrića iz sela Joševa bavi se mlečnim govedarstvom i gajenjem svinja. U štalama ima 22 muzne krave simentalske rase, dok u svinjcima drži više od 70 grla. Na sopstvenim njivama proizvodi sve potrebno za stočnu ishranu.

Da bi obezbedio stabilnu proizvodnju, naročito u sušnim godinama, koristi subvencije grada Valjeva i preduzeća „Agrorazvoj“, koje su mu pomogle da reši jedan od najvećih problema – nedostatak vode.

„Od “Agrorazvoja” sam dobio povraćaj sredstava za arterski bunar, jer subvencionišu do 60 odsto ulaganja. Bunar je koštao oko milion i 100 hiljada dinara, a povraćaj je iznosio 440.000 dinara. Voda nam je potrebna svakodnevno, ali je najvažnija tokom leta, kada su suše češće i proizvodnja obimnija. Sada smo sigurni i više ne moramo da brinemo“, kaže Andrić.

Dodaje da je na isti način kupio i dva nova traktora, modele 49 i 39, kao i balerinu i frezu.

„To nam je značajno olakšalo posao u sezoni, jer ne gubimo vreme na stalno prekačavanje mehanizacije“, ističe Andrić.

U agrarnom budžetu uočljiv je i dugoročni rast izdvajanja za subvencije. Sa osam miliona dinara u 2016. godini, sredstva za podsticaje su već 2019. dostigla 40 miliona, da bi u 2024. i 2025. godini iznosila po 120 miliona dinara.

Planovi i prioriteti za naredni period

Prema predlogu budžeta za 2026. godinu, planirano je dodatno povećanje na 140 miliona dinara.

„Kada je reč o strukturi agrarnog budžeta za narednu godinu, planirana su sredstva za sve segmente koji su do sada subvencionisani. Poseban akcenat biće stavljen na bušenje arterskih bunara, gde će sredstva biti značajno uvećana, kao i na subvencionisanje kupovine poljoprivredne mehanizacije, priplodnog materijala i voćnih sadnica“, najavljuje Marjanović.

Dodaje i da je planiran uvoz priplodnih junica iz inostranstva, kako bi se dodatno unapredila stočarska proizvodnja.

Manji pad udela podsticaja u 2025. godini ne znači i smanjenje subvencija, već je posledica povećanih izdvajanja za druge segmente agrarnog sistema. Prema predlogu budžeta za 2026. godinu, podsticaji ponovo zauzimaju više od 85 odsto ukupnih sredstava za poljoprivredu.