Različiti tipovi zemljišta zahtevaju različitu negu – a kada znate da li je vaše tlo glinovito, peskovito, muljevito, ilovasto, krečnjačko ili tresetno, mnogo lakše ćete izabrati prave biljke i poboljšati prinos. Donosimo praktičan vodič koji će vam pomoći da prepoznate svoju zemlju i naučite kako da iz nje izvučete maksimum.
1. Kratke činjenice
Glinovito zemljište
Teško, bogato hranivima, hladno i vlažno zimi, a jako se isušuje leti.
Možda vas zanima
Peskovito zemljište
Lako, suvo, toplo, siromašno hranivima, često kiselo.
Muljevito zemljište
Plodno i lako, zadržava vlagu, ali se brzo sabija.
Ilovača
Mešavina peska, gline i mulja – najbolji balans, plodno i lako za obradu.
Tresetno zemljište
Vrlo bogato organskom materijom i vlagom.
Krečnjačko (alkalno) zemljište
Sadrži dosta kalcijum-karbonata, izrazito alkalno; može biti lagano ili teško.
2. Detaljnije o vrstama zemljišta
Vrsta zemljišta zavisi od veličine čestica koje ga grade:
-
Glina: manje od 0,002 mm
-
Mulj (silt): 0,002–0,05 mm
-
Pesak: 0,05–2 mm
-
Kamenčići: preko 2 mm
-
Krečnjačka zemljišta sadrže dosta kreča ili kalcijum-karbonata
Glinovito zemljište
Sadrži preko 25% gline. Naziva se i „teškim“ zemljištem.
Drži mnogo hraniva, ali i mnogo vode, zbog čega se sporo zagreva i lako sabija. Leti puca i stvrdnjava se. Zahtevno je, ali uz pravilnu obradu može biti veoma plodno.
Boja, struktura, udeo humusa – EVO KAKO da prepoznate PLODNO zemljište!
Peskovito zemljište
Lako, rastresito, brzo se drenira i brzo se zagreva u proleće.
Međutim, siromašno je i kiselo, hraniva se brzo ispiraju kišom. Traži redovnu dopunu materije.
Muljevito zemljište
Fine čestice, plodno, dobro zadržava vodu.
Lako se sabija, pa zahteva pažljivo tretiranje i organsku materiju radi stabilizacije strukture.
Ilovača
Savršena mešavina gline, peska i mulja.
Plodna, dobro drenirana, laka za obradu – idealno zemljište za većinu biljaka.
Tresetno zemljište
Bogato organskom materijom, zadržava mnogo vode, najčešće vrlo plodno.
Retko se javlja u baštama.
Krečnjačko zemljište
Lako ili teško, ali uvek alkalno.
Ne pogoduje biljkama koje traže kiselo zemljište (npr. rododendron, borovnica).
Neretko je plitko, brzo se drenira i siromašno, osim ako sadrži nešto gline.
Napomena: Na mestima gde je teren nasipan, mešan ili prekopavan, tip zemljišta može da se menja već na par metara.
3. Kako da prepoznate koju vrstu zemljišta imate
Najbolje je da zemlju uzmete u ruke i osetite:
Peskovito zemljište
-
Zrnasto, rasipa se kroz prste
-
Ne može se urolati u „kobasicu“
-
Ako je peskovito-ilovasto, može se malo oblikovati
Glinovito zemljište
-
Lepljivo, lako se „razmazuje“
-
Može se urolati u dugu tanku „kobasicu“
-
Može se uglačati do sjaja klizanjem prsta
Kako obrađivati različite tipove zemljišta?
Muljevito zemljište
-
Klizavo, sapunasto pod prstima
-
Ne zadržava oblik lako
Krečnjačko zemljište
-
Kada stavite malo zemlje u sirće i počne da „penuša“, sadrži kreč i alkalno je
Ne zaboravite pH vrednost
Kiselost i alkalnost takođe određuju koje biljke mogu uspešno rasti.
4. Kako da poboljšate svoje zemljište
Glinovito zemljište je prirodno bogato hranivima, ali je teško za obradu i često nepropusno. Ključ njegove regeneracije je dodavanje organske materije, koja razbija velike grudve, poboljšava prozračnost i omogućava biljkama lakši pristup vodi i hranivima.
Peskovito zemljište, s druge strane, siromašno je i brzo gubi vlagu. Da bi postalo plodnije, potrebno je redovno obogaćivanje organskom materijom, jer ona pomaže da se pesak poveže u stabilnije čestice koje bolje zadržavaju vodu. U ovakvom zemljištu često je potrebno dodatno đubrenje, budući da kiša brzo ispira hraniva.
Muljevito zemljište lako se sabija i sklonije je eroziji, ali može biti veoma plodno ako se pravilno održava. I u ovom slučaju, organska materija je najvažniji alat: ona povezuje fine čestice mulja i formira stabilniju strukturu koja bolje podnosi vlagu i opterećenje.
Ilovača se smatra „zlatnom sredinom” i najpogodnijim zemljištem za rad, ali to ne znači da ne zahteva negu. Da bi zadržala svoju idealnu strukturu i plodnost, i ona mora redovno da se dopunjava organskom materijom, naročito na parcelama koje se svake godine kopaju, freziraju ili intenzivno obrađuju.
Krečnjačko zemljište je specifično zbog svoje alkalnosti. Ne može se dovoljno zakiseliti da bi pogodovalo biljkama koje vole kiselo tlo, pa je najbolje birati kulture koje prirodno uspevaju u alkalnim uslovima. U zavisnosti od količine gline, ovakvo zemljište može biti i plitko i brzo se drenira, ali uz dobar izbor biljaka može biti sasvim produktivno.
5. Najčešći problemi
Glinovita zemljišta najčešće pate od slabe drenaže i spore razgradnje vode, zbog čega ne odgovaraju biljkama koje zahtevaju propusno i rastresito tlo.
Peskovita zemljišta imaju suprotan izazov – isuviše su suva i voda kroz njih prebrzo prolazi, pa zahtevaju češće zalivanje i pažljivije planiranje ishrane biljaka.
Izvor: rhs.org.uk
Komentari