Mnogi veruju da je organska hrana zdravija, bezbednija i bolja za životnu sredinu. Neki je čak smatraju jedinom pravom alternativom „industrijskoj hrani“. Međutim, među onima koji sumnjaju u tu priču nalaze se i pojedini naučnici – poput dr Andree Lav, imunološkinje i mikrobiološkinje, stručnjakinje za infektivne bolesti, autoimunitet i imunologiju tumora. Ona upozorava da iza sjajnih etiketa „organic“ stoji – pre svega – ozbiljan biznis. Saznajte u nastavku njeno viđenje koncepta organske hrane, objavljeno na portalu GLP.
Organska industrija – mit o zdravijoj hrani
Prema podacima iz 2022. godine, industrija organske hrane vredna je čak 181,5 milijardi dolara, a svake godine raste po stopi od preko 11%. Ovaj sektor praktično nije postojao pre 2002. godine, a izrastao je iz potrošačke potražnje i — pogrešnih uverenja.
Možda vas zanima
Većina ljudi veruje da je organska hrana zdravija i nutritivno bogatija. Međutim, naučni dokazi pokazuju da nema značajne razlike između organske i konvencionalne hrane, osim – u ceni. Proizvodnja organske hrane jeste tek 5–7% skuplja, ali je krajnja cena na tržištu i do 50% viša. Razlika odlazi direktno u profit.
„Organsko“ ne znači bez pesticida
Jedna od najvećih zabluda jeste da organska proizvodnja ne koristi pesticide. To jednostavno nije tačno. Organska poljoprivreda koristi veliki broj pesticida i fungicida – samo su oni drugačije klasifikovani.
Ovi pesticidi potiču iz prirodnih izvora i hemijski su nepromenjeni, ali to ne znači da su bezopasni. Termin „-cid“ znači „ubiti“ – i prirodni i sintetički pesticidi ubijaju, razlika je samo u poreklu. Doza, a ne poreklo, određuje otrovnost.
Neki prirodni pesticidi čak su toksičniji od sintetičkih. Na primer:
-
Nikotin sulfat, prirodni pesticid, klasifikovan je kao neurotoksin i može izazvati povišen pritisak, nepravilan rad srca, pa čak i smrt.
-
Rotenon, dobijen iz biljaka, vrlo je otrovan i koristi se čak i za ubijanje ribe.
-
Piretroidi, koji potiču iz hrizantema, deluju kao neurotoksini i za insekte i za sisare, uključujući ljude.
-
Bakar-sulfat, najčešći „organski“ fungicid, 15 puta je otrovniji od pojedinih sintetičkih alternativa i dugo opstaje u zemljištu i vodi.
Dakle, organski pesticidi nisu ni sigurniji ni blaži – često su samo „lepše zapakovani“.
Manje efikasno, skuplje, štetnije za okolinu
Dok zagovornici organske hrane tvrde da je bolja za prirodu, istraživanja pokazuju suprotno. Organska poljoprivreda daje za 55% niže prinose po hektaru, ali zahteva 84% više zemlje. To znači više krčenja šuma, više emisija gasova staklene bašte i veći pritisak na staništa životinja.
Organska poljoprivreda često koristi više vode, više energije i oslobađa više metana i azotnih oksida zbog upotrebe komposta i stajnjaka. Drugim rečima – njen ugljenični otisak je veći nego kod konvencionalne proizvodnje.
Da li je organska hrana zaista zdravija?
Zanimljivo, mnoge organske farme danas su u vlasništvu velikih korporacija, a ne malih proizvođača, pa romantizovana slika o „malim, poštenim farmerima“ sve više bledi.
Zdravstvene koristi? Nauka kaže – ne postoje
Više meta-analiza pokazalo je da između organske i konvencionalne hrane nema razlike u nutritivnom sastavu. Organska hrana ne sadrži više vitamina, minerala ili proteina. U nekim slučajevima ima nešto više antioksidanasa, ali u količinama koje nisu klinički značajne.
Drugim rečima – ako jedete dovoljno voća i povrća, nije važno da li su „organski“ ili „obični“. Važnije je da ih uopšte jedete.
Strah od hemije – najveća zabluda savremenog potrošača
Mnogi ljudi kupuju organsku hranu da bi „izbegli pesticide u urinu“, ali tragovi hemikalija koje se tamo nalaze nemaju nikakav biološki značaj. Naši bubrezi upravo služe da ih filtriraju. Prisustvo hemikalije u mikroskopskim količinama ne znači da postoji opasnost.
Naučnici upozoravaju da preterano demonizovanje konvencionalne hrane stvara bespotreban strah, a zbog visokih cena organske hrane mnogi ljudi na kraju jedu manje voća i povrća – što je daleko štetnije po zdravlje.
Organska hrana nije ni zdravija, ni bezbednija, ni bolja za planetu. Ona je, kako ističe dr Love, velika i vešto vođena marketinška mašina, koja potrošačima prodaje ideju čistoće i zdravlja – uz visoku maržu.
Ko želi da je kupuje, može slobodno. Ali ne zato što je „bolja“, već zato što mu se sviđa ukus, ideologija ili osećaj luksuza. Jer, kada se odbace slogani i mitovi, nauka jasno pokazuje: nema nikakve razlike – osim u ceni.
Slažete li se sa ovim stanovištem?
Komentari