Eho obeležavanja godišnjice od pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu koja je odnela 16 života, i dalje se ne stišava kako u medijima, među građanima tako i najširoj javnosti. Taj otmeni i na momente pretužni skup na kojem je prisustvovalo više desetina hiljada građana iz svih krajeva zelje, prošao je bez najmanjeg incidenta. Iako je zbog toga tabloidnim štetočinama, ali i jednom broju „ukravaćenih“ medija bilo naprosto krivo, uz sva naknadna njihova mrmljanja, ostalo je samo na tome. Oni koji na sve, pa i komemorativne skupove, gledaju kroz dioptriju normalnosti videli su da je 1. novembar pokazao da u našoj zajednici, ipak, žive pristojni, empatični i odgovorni građani. Zasigurno, da u postojećem društvenom i političkom trenutku ima puno prostora za popravku, ali razloga za međusobna hvatanja za pevalo (vrat) ni najmanje.
Uostalom, i predsednik države uoči 1. novembra u svom obraćanju naciji izvinio se studentima i političkim aktivistima na uvrede istovremeno ih ponovo pozivajući na dijalog i razgovor. Na to je i dodao da će „blokaderima“omogućiti razgovor na sve teme uz najavu mogućih prevremenih parlamentarnih izbora.
Koliko su se čuli i razumeli nije bilo određenih reakcija, ali mnogo toga nagoveštava da će biti još inicijativa, poziva i vremena da se sedne za sto. Najgore u svemu je što je u međuvremenu narušeno povrenje između predstavnika studentskih organizacija i vlasti.
NOVI TEST
Kao svojevrstan tekst koliko politički akteri „čvrsto“ drže reči i obećanja pokazalo se već 2. novembra kada je, posle predhodne najave, pred dom Narodne Skupštine u Beogradu, došla Dijana Hrka majka stradalog u padu nadstrešnice Stefana, sa namerom da počne štrajk glađu. Na taj čin se odlučila, kako je kazala, jer ni posle godinu dana ne zna ko je krivac za smrt njenog deteta.
Tek što je kročila na prostor tog visokog zdanja, tačnije na uglu Takovske i Bulevara kralja Aleksandra, stanovnici takozvanog Ćacilenda, dočekali su je na krajnje prizeman, uvredljiv i neodgovoran način. Najgore epizode su bile one sa puštanjem neprikladne muzike što je uz druge povike i gestikulacije bilo dodatno vređanje žene i majke koja je izgubila dete.
Uz sve se umešala policija dovođenjem nesrazmerno velikog broja svojih pripadnika svih službi i rodova kao da je u pitanju kakav teroristi akt a ne vapaj jedne majke. Te scene, reakcije, divljanja „ćacija“, hapšenja građana koji su došli da podrže Dijanu Hrku, bila je dijametralno suprotna slika od one viđene dan ranije u Novom Sadu.
Uz komentare tabloidnih drekavaca koji su dosipali so na ranu, situacija u javnom mnenju na relaciji vlasti i onih koji se ne slažu sa istom, ponovo se zaoštrila, bolje reći zatalasala. Dobro je što predsednik države nastavlja sa pozivima za dijalog što bi uz vanredne izbore bio pravi lek za duboko podeljeno društo.
NIJE PARODIJA
Ipak, sve se vrti oko hrane. Iako su dijametralo suprostavljeni nestašica hrane i njeno odbijanje (štrajk glađu) i jedna i druga okolnost vrlo bitne za svaku zajednicu i njene građane. Njihovo poređivanje nije nikakva slobodna forma, već kako se to žargonski kaže „živa“ stvar. Međutim, zbog okrenutosti prema našim političkim mimoilaženjima, podelama i nezapamćenom blatu u javnom prostoru, skoro da smo zaboravili na jesenju setvu ozimih useva.
Ta aktivnost koja je poodavno reper za našu prehrambenu sigurnost, solidnu zaradu kako na domaćem tako i inostranim tržištima i nadasve vetar u leđa poljoprivrednicima, bukvalno je marginalizovana.
U retkim inforemacijama navodi se da setva kasni zbog nedostatka vlage u zemljištu, da se zbog njenog poskupljenja oko te aktivnosti ratari predomišljaju dok plamen nade, odnosno da će planirane površine biti ispoštovane, drže u rukama ljudi iz struke, ali i političari.Naime, oni ubeđuju javnost da vreme optimalnih rokova za setvu nije prošlo kako u najvećoj domaćoj žitnici Voljvodini tako ni u ostalim delovima zemlje.
Nije parodija, ali jeste paradoks dok mnogi ignorišu i elementarne diskusije o poljoprivredi, zbog zauzetosti prečim izazovima, događa se nešto što samo kada se pažljivije analizira ima više medijski nego realni karakter. Reč je o informaciji da se poljoprivredno zemljište, upravo ove godine, prodaje po rekordno visokim cenama.
Tako se na području beogradskog regiona jedan hektar prodaje za oko 70.000 evra, u Šumadiji i zapadnoj Srbiji cena hektara je oko 50.000 a primera radi u Sremu 40.000 evra. Rekord je postigla parcela, nešto veća od hektara na području Iriga, koja je plaćena čak 200.000 evra. Navadene „paprene“ parcele po pravilu se nalaze u blizini autoputeva, brzih saobraćajnica ili uređenih industrijskih zona.
Kakve nevolje donosi odstupanje u setvi uljane repice, ječma i pšenice?
Dakle, teško je poverovati da će u njih ulaziti traktori i druge poljoprivrfedne mašine. A tamo gde je sve predodređeno za setvu i žetvu cene obradivih oranica u proseku se kreću od 13.000 do 15.000 evra. Šta je „pisac“ želeo da kaže, upravo to, da se poljoprivredne površine olako pretvaraju u građevinske ili pogodne za preprodaju dok tamo gde moraju da se zavrnu rukavi okreće se pogled na drugu stranu.
ČERUPANJE EU SUBVENCIJA
I farmeri iz Grčke dospeli su u neprijatnu situaciju. Nekoliko meseci se ne isplaćuju subvencije iz fondova Evropske unije zbog čega burno reaguju i najavljuju velike proteste ako se taj problem ne reši. Naime, iz EU posle predhodnih kontrola zavrnuli su slavinu sve dok se ne uradi kvalitetan plan koji će zaustaviti zloupotrebe sa novcem evropskih poreskih obveznika namenjenom grčkim farmerima.
Zastoj sa isplatom subvenccija nastao je zbog neodgovornog ponašanja u Agenciji nadležnoj za njihovu raspodelu koja je novac davala lažnim poljoprivrednicima. Takvih korisnika je bio veliki broj i u poslednjih 10 godina na tu vrstu „podrške“, po nezvaničnim procenama, proćardano je oko tri milijarde evra. Tamošnja vlast na sve ovo reagovala je u karakterističnom stiilu predlažući formiranje komisije koja će utvrditi nepravilnosti što su i farmeri i predstavnici EU ocenili kao tromu birokratsku meru sa kojom se samo kupuje vreme.
Koliku cenu može imati „guranje“ pod tepih ovog problema najbolje govore reakcije iz Komisije EU, koja je poručila, ako se pitanje raspodele ne učini transparantnim i u skladu sa utvrđenim kriterijumima, više neće biti ni njihovih, odnosno evropskih para za grčke poljoprivrednike.
Takozvanih, lepljivih i drugih prstiju kada su u pitanju subvencije za naše poljoprovrednike uvek je bilo i na to se dugo vremena nije obraćala pažnja.Zbog toga smo u proteklih nekoliko godina imali veći broj protesata poljoprivrednika koji su kritikovali resorno Ministarstvo i njegove službe zbog kašnjenja isplate subvencija, ali i na njihovo sporo povećavanje.
Čudno je da se sve to dešavalo u vremenu dok se država hvalila da izdvaja rekordna, čak i „istorijski“ značajna sredstva u agrarni budzet, za subvencije i druge podsticaje. Dakle, taj novac koji je prvenstveno, može se reći i isključivo, namenjen za poljoprivrednike odavno je „interesantan“ za brojne mešetare, jer se držao u otvorenom ćupu bez ikakve kontrole. U međuvremenu se nešto poboljšalo, ali ćupu i dalje preko reda, može se pristupiti kumovskim ili sa partijskim nalepnicama.
PROBLEMI NA SVE STRANE.NAMA SU NAJTEŽI ONI KOJE SMO SAMI SMISLILI. DAKLE, NOVEMBAR JE NA OZBILJNIM ISKUŠENJIMA ZA IZNALAŽENJEM REŠENJA ZA AKTUELNU TURBULENTNU SITUACIJU.LOŠE BI BILO AKO, KAO PREDHODNI MESECI, POBEGNE I ON NA SPOREDNI IZLAZ!!!
…
Komentari