„Ne pada sneg da pokrije breg, već da svaka zverka ostavi svoj trag“. Upravo ovom narodnom izrekom poslužio se ministar Dragan Glamočić u jednoj od svojih reakcija na proteste poljoprivrednika, pre svih proizvođača mleka. S obzirom da su oni prestali posle preduga 22 dana, za to vreme, što na terenu što u državnoj administraciji, mnogi su ostavili svoje tragove. Najgori je onaj koji je jasno potvrdio da je uz sve priče i nespornu pomoć države poljoprivreda i dalje jedna od „zadnjih“ rupa na privrednoj svirali. Da se na njene probleme sporo, bez volje, žara i iskrenosti reaguje. Umesto da im bude zaštitnik, resorni ministar se ponaša kao vlasnik lanca mlekara, doživljavajući ih kao nelojalnu konkurenciju. Ni prstom da mrde na njihova neprimerena zastrašivanja, privođenja i hapšenja, ostajući i dalje u svojoj priči da je, navodno, započet pravi dijalog sa proizvođačima i da je sa sastanaka i sličnih brifinga na temu agrara „proterana“ politika.

Predah sa najdužim protestom u istoriji, odnosno 513 časova blokada saobraćajnica, kako kažu poljoprivrednici, iznuđen je zbog pristiglih prolećnih radova bez čijeg obavljanja bi došli u potpuno bezizlaznu situaciju. Činjenica je da je i umor učinio svoje, a uz sve stiglo ih je i još jedno razočarenje posle sastanka od 4. marta koji je trajao puna četiri sata. Poljoprivrednici kažu da se na njemu ništa konkretno nije dogovorilo, a ministar tvrdi da je zadovoljan.

Možda vas zanima

Mi jesmo seljaci, ali nismo LUDACI! Poruka Lale sa protesta u Banatskom Novom Selu!

Vesti

26/02/2026

SANU poručuje: ,,Srpskim domaćinima nije mesto u zatvoru!”

Vesti

06/03/2026

„Dotakli smo dno!“ Ministar uspeo da ujedini ratare, mlekare i stočare…u PROTESTIMA!

Vesti

25/02/2026

MLEKO „SKOČILO“, SIREVI REŠENI…

Ovaj podnaslov zvuči kao nekakva šifra, a u stvari odnosi se na zaključke, bolje reći završne reči, sa pomenutog sastanka da je otkupna cena mleka povećana za pet dinara. Ta vest je dopunjena sa podatkom da se to odnosi na najugroženije poljoprivrednike. Verovatno se misli na one male proizvođače.

Rečeno je da je to najviše što je moglo da se prihvati, jer niko, pa ni resorno Ministarstvo, nema pravo da se meša u cenovnu politiku bilo koje mlekare, koje su uglavnom privatne. Neće biti problema ni sa količinama otkupa i da će sve preuzimati nekoliko vodećih mlekara.

Potvrđeno je da je, najverovatnije, rešen otkup viška sireva kao i mleka u prahu zahvaljujući socijalnoj odgovornosti nekoliko trgovinskih lanaca. Čulo se uz sve da je ostalo još nerešenih pitanja o kojima niko iz Ministarstva nije želeo da daje nerealna obećanja.

I na tom sastanku naglašeno je da navedeni problem sa viškom mleka nije nastao u Srbiji, već je prešao iz Evropske unije koja je na taj proizvod dobila neočekivane carine od SAD i Kine. Sve nevolje, po toj analizi, prelile su se iz prepunih „bazena“ EU na naše mlekare, a preko njih i na domaće farmere.

Poljoprivrednici su i sa ovog sastanka izašli nezadovoljni, uslovno i na određeno vreme prihvatajući neka „rešena“ pitanja i probleme za čije praktično ostvarivanje će imati strpljenja najviše mesec dana. Strahuju da od toga neće biti ništa i pre novog razgovora u Vladi Srbije više udruženja proizvođača mleka u međuvremenu će održati svoju „Veliku skupštinu“ i utvrditi korake u slučaju novog razočarenja.

Protesti poljoprivrednika: Od blokada puteva do zahteva za sistemskim promenama – kako je kriza u mlečnom sektoru ujedinila selo?

EHO SA BLOKADA

Do sada najveći, odnosno najduži protest, ponudio je puno informacija o položaju domaćih proizvođača mleka, stočarima i poljoprivrednicima iz ostalih sektora. I pored „doziranog“ prisustva u najvećem broju medija oni su iznosili svoja razmišljanja, iskustva, podatke, okolnosti i probleme koji ih sputavaju. Objašnjavali su koja je njihova osnovna motivacija za borbu i ostanak na imanjima koja su nasledili ili stekli mukotrpnim radom.

I pored toga, kako se čulo, što poljoprivrednici brane Srbiju da ne zaraste u korov, za tu misiju skoro da nemaju nikakve zahvalnosti. Objasnili su građanima šta je sve u pretpostavci poljoprivrednika koji se bave mlečnim govedarstvom. To je rad u četiri smene, 365 dana u godini.

Priče o moru, vikendima i drugim vidovima relaksacije praktično ne postoje. Pored isporuke zdravog mleka oni ispunjavaju i princip broja uslovnih grla po hektaru, bez čije minimalne zastupljenosti nema uspešne poljoprivredne proizvodnje.

Pred malim brojem kamera i žurnalista mahom su izlazili sredovečni i stariji vlasnici gazdinstava, jer je mlađih sve manje i na taj način potvrdili da je taj sektor u ozbiljnim problemima. Kao što je dobro poznato, poljoprivreda traži mlade i snažne ljude motivisane za uvećanje posla i uvođenje novih tehnologija.

Bez potrebe da im bilo ko tumači razloge takve situacije sami su navodili da je osnovni problem u svim sektorima agrara nepredvidivost poslovanja. Nisu u prilici da bilo šta planiraju na duže staze.

I njima je jasno da je neuređeno tržište poljoprivrednih proizvoda napravilo problem sa mlekom i mlečnim proizvodima zbog čega su preko 20 dana morali da dangube. I ranije su upozoravali na problem nekontrolisanog uvoza, ali na to niko nije obraćao pažnju. Nije, kako su ih ubeđivali, ni SSP (Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju) kočnica niti „sveto pismo“ koje štiti uvoz i da i on dozvoljava korigovanje uvoza u slučaju poremećaja na domaćem tržištu.

Čulo se od strane eksternih „učesnika“ protesta, odnosno relevantnih ekonomskih stručnjaka i analitičara, da Ministarstvo poljoprivrede zbog niskog administrativnog kapaciteta nije bilo kadro da uredno i kvalitetno prati situaciju sa mlekom, zbog čega je došlo do protesta proizvođača. Poručili su da oni funkcioneri koji nose neobjektivne televizore umesto glava treba da dođu na lice mesta i uvere se u uslove rada i života proizvođača hrane.

Sa dugih protesta skoro da se nisu čule ružne reči i uvrede na bilo čiju adresu i pored toga što su stalno bili prebrojavani i oni i njihovi traktori, ponižavani i što im je najteže palo, zastrašivani, privođeni i hapšeni. Oštro su reagovali na „trljanje“ nosa sa subvencijama i drugim podsticajima ceneći da ih je država u međuvremenu povećala, ali da ima prostora za dodatna izdvajanja.

Razočarani su populističkom pričom po tom pitanju gde se predstavlja da taj novac iz svojih džepova izdvajaju ljudi iz resornog Ministarstva ili neki politički čelnici iako to čine svi građani Srbije.

NIJE SVE U NOVCU

Poruka da nije sve u novcu, u vremenu potrošačkog društva i oštre tržišne ekonomije zvuči kao utopija. Međutim, upravo od poljoprivrednika u protestu se čulo da su razumevanje i poštovanje dogovora osnovne poluge da bi se sačuvalo i unapredilo mlečno govedarstvo.

Činjenica je da je među nezadovoljnim proizvođačima bilo najviše onih malih koji su pojedinačno ranljivi na najmanji poremećaj sa cenama i tržištu. Ipak, jasno im je da njihova brojnost uz dobru organizaciju može biti od presudnog značaja za stabilnost domaće „mlečne reke“ i da se to mora poštovati.

Na desetine puta su ponovili da oni od resornog Ministarstva i države ne traže dodatne novce pored subvencija i drugih podsticaja, već da urede i kontrolišu tržište poljoprivrednih proizvoda. Da mogu da žive od svog rada. Traže da se prestane sa stalnim ucenjivanjima od strane mlekara koje imaju neodgovoran odnos prema onima zbog kojih su i osnovane. I dok ta međusobna trvenja traju u njihov prostor ušli su uvoznici koji pod ruku sa trgovcima koriste sve nedoumice i gužve puneći sopstvene bisage.

POJEDINI OD NJIH, KAKO SMO ČULI, PITALI SU I VEŠTAČKU INTELIGENCIJU ŠTA DA RADE? NI NJEN SAVET NISU NAJBOLJE RAZUMELI. TO ZNAČI DA DO DALJNJEGA, IPAK, MORAJU DA RAZGOVARAJU SA ČOVEKOM. LJUDIMA!!!

…