Valjevski poljoprivrednici tokom četvorodnevne studijske posete Sloveniji, u organizaciji preduzeća „Agrorazvoj – valjevske doline“, obišli su mali deo tamošnjih poljoprivrednih gazdinstava i imali priliku da se upoznaju sa načinom na koji slovenački proizvođači organizuju proizvodnju i plasman.
Prirodni uslovi i organizacija poljoprivrede u Sloveniji
Na relativno maloj površini Slovenije, nešto iznad 20.000 kvadratnih kilometara, čak dve trećine teritorije spada u područja sa otežanim uslovima za poljoprivredu – zbog visoke nadmorske visine, oštre klime i slabijeg kvaliteta zemljišta u brojnim regijama. Upravo zato prirodni uslovi u velikoj meri određuju čime će se slovenački poljoprivrednici baviti.
Možda vas zanima
Osnovna i dopunska delatnost – model koji donosi prihod
Država je poljoprivredu podelila na osnovnu i dopunsku delatnost: osnovna podrazumeva proizvodnju sirovina u ratarstvu, povrtarstvu, stočarstvu, voćarstvu i drugim granama, dok dopunska obuhvata sve što tim sirovinama dodaje vrednost – preradu hrane i pića, seoski turizam, preradu drveta, stare zanate, rukotvorine, kao i usluge koje pružaju mašinski prstenovi, njih oko četrdeset, preko kojih gazdinstva zajednički kupuju skupocenu mehanizaciju.
U mnogim domaćinstvima upravo su te dopunske delatnosti postale glavni izvor prihoda: od seoskog turizma i organizovanih poseta gazdinstvima, gde se naplaćuju ulaznice i nude domaći proizvodi, do čitavog niza finalnih proizvoda koji na tržište stižu kao rezultat pametne prerade i dobro osmišljene nadogradnje osnovne poljoprivredne proizvodnje.
Gazdinstvo Pavlovič – uspeh zasnovan na preradi bobičastog voća
Prva stanica bilo je porodično gazdinstvo Pavlovič iz Metlike, u Beloj krajini, koje već decenijama razvija integrisanu proizvodnju voća visoke biološke vrednosti, a posebno je prepoznatljivo po bobičastim kulturama – aroniji, crvenoj ribizli, jagodi i malini.
Godišnje prerade sedam tona voća, od čega tri tone čini malina, a celokupan rod prerađuju i prodaju. Dok su 2013. godine proizveli svega 500 malih teglica marmelade, danas godišnja proizvodnja dostiže oko 15.000 teglica pet različitih ukusa, uz sirupe, sokove, likere, malinovo vino, ulja i proizvode od industrijske konolje.
‘’Godinama smo gajili samo povrće – papriku, paradajz, kupus, salatu … Jagoda je bilo tek malo. Ali cene su bile niske i morali smo da nađemo način da opstanemo. Zato smo prešli na jagodičasto voće i razvili sopstvenu preradu ,da svaki rod dobije dodatnu vrednost i lakše se plasira. Poseban oslonac u poslovanju je saradnja sa školama i vrtićima, koji otkupljuju više od 70 odsto proizvedenih količina marmelada’’, kaže domaćin Danilo Pavlovič.
Voćnjak Vojka Šušteriča – primer moderne i održive proizvodnje
Sledeća stanica bio je voćnjak Vojka Šušteriča iz Piršenberga, u opštini Brežice. Gazdinstvo ima 19 hektara ekoloških i intezivnih zasada jabuke i kruške, opremljenih sistemima za navodnjavanje, zaštitu od mraza i protivgradnim mrežama. Iako rod ove godine nije bio pun, sistemi zaštite od mraza značajno su ublažili štetu.
Plodove se predaju preduzeću „Evrosad“, vodećem proizvođaču voća u Sloveniji, čiji je Šušterič jedan od kooperanata. Pored primarne proizvodnje, na gazdinstvu se razvija i prerada – proizvode jabukovo i alkoholno sirće, omekšivače, sušeno voće, rezane jabuke i kruške, kao i rakiju, likere i džin iz sopstvene destilerije, što im omogućava da svaki plod maksimalno iskoriste.
Evrosad – uvid u najmoderniju voćarsku industriju u Sloveniji
Poseta „Evrosadu“, preduzeću u Krškom osnovanom 1950. godine, pružila je valjevskoj grupi uvid u ceo proces moderne voćarske proizvodnje i trgovine. Obišli su voćnjake, hladnjače, sortirnice, pakerice i distributivne kapacitete.
Pored oko 110 hektara sopstvenih zasada, „Evrosad“ u saradnji sa kooperantima ubira plodove sa ukupno 600 hekatar. Najzastupljenija je jabuka (95 odsto proizvoidnje), ali se uzgajaju i kruške, jagode, trešnje, breskve i šljive, kao i voće iz jednog od najvećih ekoloških voćnjaka u ovom delu Evrope – od 120 hektara u Prlekiji.
Malinari između nade i neizvesnosti – hoće li NOVA pomoć države skladištarima doneti stabilnost?
Poseta je obuhvatila i njihovu sopstvenu prodavnicu, u kojoj su pored plantaže voć, zastupljeni i proizvodi lokalnih proizvođača, čime se zatvara krug od njive do kupca.
‘’Prinosi po hektaru variraju, pa smo u najboljim godinama proizvodili 15.000 do 20.000 tona. Danas, zbog manjeg roda i mraza, zajedno sa kooperantima dostižemo oko četiri do pet hiljada tona. Stalno tražimo nove načine prodaje i razvoja, kako bismo se prilagodili tržištu i potražnji za jabukama’’, objašnjava Boštjan Novak, vođa „Evrosad“ tržnice.
Gazdinstvo Lemeš – stočarstvo uz robotizaciju i direktan plasman
Gazdinstvo Lemeš, udaljeno pet kilometara od Maribora, u dolini reke Drave, gde danas rade tri generacije. Osnovna delatnost je uzgoj simentalske rase goveda –oko 100 grla, od kojih je 45 muznih krava. Obrađuju blizu 70 hektara pod sojom, kukuruzom, tikvama, repicom i livadama.
Od 2019. godine proizvodnja mleka je dostigla oko 6.500 litara u standardnoj laktaciji, a veliki pomak donelo je uvođenje robota za mužu. Mesečno prerade oko 2.000 litara mleka u jogurt, sir i maslac, a od 2021. godine proizvode prodaju i preko automata na samom gazdinstvu, što im omogućava direktan plasman.
Farma Pustotnik – od pašnjaka do prodavnice
Porodična farma Pustotnik u Poljanskoj dolini predstavlja primer koncepta „od pašnjaka do prodavnice“. Gazdinstvo koje se nasleđuje više od tri veka, danas kombinuje tradicionalno govedarstvo sa modernim sirarstvom. Sa oko stotinu grla – pedesetak muznih krava i ostatakom ppdmlatka – proizvode mleko koje u potpunosti prerađuju u razne vrste sireva, jogurt, kajmak.
Već deo stočne hrane proizvode na 35 hektara obradive zemlje, dok su modernizacijom u poslednje tri godine uvedena tri robota za mužu, raspodelu hrane i čišćenje, što značajno povećava produktivnost i kvalitet mleka.
Hoće li nestati ovca koja je iznedrila ćilim i kačkavalj? Pirotska pramenka na ivici opstanka!
Uz sopstveno mleko, otkupljuju i kravlje, ovčje i kozje mleko od drugih farmera, čime proširuju ponudu i obezbeđuju kontinuitet. Oko 80 odsto proizvoda prodaju direktno potrošačima, a preostalih 20 odsto snabdeva hotele, restorane i manje prodavnice. Na gazdinstvu se nalazi i prodavnica sira, koja pored prodaje nudi i uvid u proces proizvodnje. Cena kilogram ovih specijaliteta kreće se od 17 do 44 evra.
‘’Sve se prati i meri kako bi svaki proizvod imao dodatnu vrednost. Kontrola kvaliteta i stabilnost cena su nam najvažniji. Pored standardne proizvodnje, eksperimentišemo i sa sezonskim i ekskluzivnim vrstama sireva, uključujući dimljene i aromatizovane varijante, kao i sireve sa dodatkom lokalnih trava i začina’’ navodi Katarina Brence, koja sa sestrom i bratom vodi gazdinstvo.
Rafael Novak – tradicionalno ovčarstvo i proizvodnja sira
Rafael Novak i njegova supruga već 35 godina bave se ovčarstvom i proizvodnjom sira. Na domaćinstvu mestu Vransko gaje 60 ovaca baške pasmine mlečnog tipa. Tokom godine oko 7.000 litara mleka, od kojih dobiju približno 1.000 kilograma sira i jogurta. Jedan deo prodaju delimično kod kuće, a drugi deo preko specijalizovanih prodavnica. Cena tvrdog sira je oko 25 evra po kilogramu, a mladog oko 15 evra.
Kompanija Soven – inovativna prerada slovenačke ovčje vune
Jedan od zanimljivijih momenata studijske posete bila je poseta kompaniji „Soven“, specijalizovanoj za preradu ovčje vune. Ova porodična firma kod Maribora posluje od 1996. godine i koisti isključivo slovenačku ovčju vunu, koju otkupljuje od lokalnih farmera po ceni pod jedan evro po kilogramu.
Vunu prerađuju u više od 160 različitih proizvoda, uključujući vunene posteljine, pređu, filc, prirodne izolacione materijale i odeću.
Pivara Green Gold – od gajenja hmelja do kraft piva
Valjevci su obišli i pivaru „Green gold“, po obimu proizvodnje najveću privatnu pivaru u Sloveniji. Gazdinstvo Rojnik postoji od 1880. godine i do 2016. godine su se bavili stočarstvom, kada su osnovali pivaru. Danas proizvode oko 350.000 do 400.000 litara piva godišnje, dok je rekordna godina bila 2023. sa 750.000 litara.
Porodični tim vodi ceo proces – od gajenja hmelja na 45 hektara do proizvodnje, fermentacije i plasmana, a u 2025. godini proizvedeno je oko 75 tona hmelja. Asortiman obuhvata osam osnovnih vrsta i četiri sezonska piva.
Komentari