Glodari su jedan od najupornijih problema u poljoprivredi. Miševi, voluharice i pacovi mogu da naprave ozbiljnu štetu u usevima, voćnjacima, skladištima i oko poljoprivrednih objekata. Danas se njihovo suzbijanje uglavnom oslanja na hemijske rodenticide, ali iskustva sa terena pokazuju da to nije uvek bio jedini način borbe.
Istraživanja sprovedena na jugoistoku Srbije, na području planine Rujan, ukazuju na to da su se poljoprivrednici nekada oslanjali na znanje stečeno iskustvom i prenošeno generacijama.
Možda vas zanima
U toj praksi posebno mesto imale su određene biljne vrste koje su korišćene kao prirodna sredstva za odbijanje glodara.
Koje biljke su korišćene protiv glodara
Prema svedočenjima lokalnog stanovništva, u borbi protiv glodara najčešće su korišćene sledeće biljke:
Bunika (Datura stramonium) – nadzemni delovi biljke ostavljani su u blizini rupa i prolaza koje koriste glodari
Crna zova (Sambucus ebulus) – njeni plodovi su se postavljali direktno u aktivne podzemne hodnike
Cilj ove prakse nije bio trenutno uništavanje glodara, već njihovo odbijanje i narušavanje uslova za život, kako bi se šteta na usevima smanjila.
Kako zaštititi parcele od GLODARA i treba li se plašiti PROLEĆA?
Kako deluju prirodni rodenticidi
Za razliku od savremenih hemijskih preparata, biljke koje su korišćene u tradicionalnoj poljoprivredi ne deluju trenutno i smrtonosno. Njihov efekat je postepen i zasniva se na uticaju mirisa i sastava biljnih materija.
Bunika sadrži prirodne alkaloide jakog mirisa, koji deluju nadražujuće i remete čula glodara. Kada se nalazi u njihovom okruženju, glodari izbegavaju ta mesta, menjaju pravce kretanja ili napuštaju hodnike koje su ranije koristili. U praksi je bunika imala ulogu repelenta, sredstva koje tera štetočine sa parcele.
Crna zova deluje drugačije. Njeni plodovi sadrže supstance koje izazivaju nelagodnost kod glodara i utiču na njihov digestivni sistem. Kada se postave u hodnike, glodari napuštaju ta mesta, što je u praksi značilo manje aktivnosti i manju štetu na usevima.
Zajedničko za ove biljke je to što ne uništavaju glodare direktno, već remete njihovo ponašanje i uslove za život, zbog čega su se koristile kao dopunska mera zaštite, naročito u blizini bašti, ambara i pomoćnih objekata.
Slična praksa postojala je i kod drugih naroda
Zanimljivo je da se upotreba biljaka u borbi protiv glodara ne vezuje samo za naše krajeve. U istraživanjima se navodi da su slične metode korišćene i kod drugih naroda, gde su biljke jakog mirisa ili toksičnog sastava služile za odbijanje štetočina iz useva i skladišta.
Ovakva praksa bila je deo šireg znanja o prirodi, u kojem su ljudi pažljivo posmatrali ponašanje životinja i prilagođavali svoje metode zaštite dostupnim resursima iz okruženja.
Danas se ipak ne može bez hemije?
U savremenoj poljoprivredi, posebno u intenzivnoj proizvodnji, ovakva rešenja ne mogu zameniti registrovane rodenticide.
Ipak, ona mogu imati značaj kao dopuna integrisanoj zaštiti bilja, naročito u manjim gazdinstvima, baštama ili oko objekata gde se želi smanjiti upotreba hemije.
Komentari