Iako se često misli da su mraz i zimske nepogode problem za poljoprivredu, kod voćarstva i vinogradarstva hladna zima i adekvatne padavine predstavljaju važnu prednost koja doprinosi zdravlju biljaka i kvalitetu prinosa. Razlozi su uglavnom biološki i klimatski, a iskustvo proizvođača potvrđuje da nizak temperaturama tokom zime može imati više pozitivnih efekata nego negativnih — posebno kada su u pitanju dugoročna vitalnost i rodnost zasada.
Zimsko mirovanje: ključ uspešne vegetacije
Tokom zime, voćke i vinova loza ulaze u fazu dubokog mirovanja (endodormancije). U toj fazi biljka se „restartuje“, a da bi se to kvalitetno desilo, potrebne su joj određene količine hladnih sati — tj. kumulativnog vremena provedenog na niskim temperaturama.
Možda vas zanima
Bez dovoljnog broja ovih „chill hours“, biljke ne završavaju u potpunosti mirovanje, što može dovesti do:
- neujednačenog i produženog cvetanja,
- slabije oplodnje cvetova,
- smanjenog prinosa i lošijeg kvaliteta plodova.
Zimsko hladno vreme je zapravo prirodni regulator koji omogućava biljci da kasnije u proleće ravnomernije i snažnije krene u vegetaciju.
Zalihe vlage u zemljištu
Zimske kiše i, naročito, sneg djeluju kao prirodni rezervoar vode. Polako se topeći, zimske padavine doprinose dubinskom vlaženju zemljišta i obezbeđuju vlagu potrebnu za nesmetan početak vegetacije kada se biljke probude iz mirovanja.
Kako pravilno obaviti zimsko prskanje voćnjaka
Ovo je posebno važno za vinograde na lakšim zemljištima i voćnjake gde je rano prolećno suvo vreme često posledica klimatskih promena.
Bez ovih zimskih padavina, koreni biljaka mogu imati ograničen pristup vodi u kritičnim prvim fazama rasta, što povećava stres biljaka i dovodi do slabijih prinosa.
Smanjen pritisak štetočina i bolesti
Niske temperature tokom zime utiču i na biljne štetočine i patogene:
- mnoge prezimljujuće faze insekata i grinja trpe oštećenja pri teškim mrazovima,
- gljivični i drugi patogeni mikroorganizmi koji bi mogli ostati aktivni u blagim zimama bivaju znatno oslobođeni ili eliminisani hladnoćom.
To znači manje nepovoljnih faktora koje bi bilo potrebno hemijski tretirati u proleće, što se naročito ceni u ekološkoj i integralnoj proizvodnji.
Smanjen rizik od ranog kretanja vegetacije
Dio negativnog utiska o hladnoj zimi dolazi od brige da veoma niske temperature mogu oštetiti pupoljke. Međutim, upravo niske zimske temperature pomažu da biljne fenofaze ostanu sinhronizovane, tj. da se pupoljci ne „probude“ prerano tokom toplijih zimskih dana i ne budu izloženi kasnim prolećnim mrazevima kada se ipak vrate niske temperature.
Ovakva stabilnost fenologije ima direktan uticaj na ujednačen razvoj plodova, planiranje tretmana i zaštite zasada, konačan kvalitet i rodnost.
Iskustva sa terena
Prema iskustvima voćara i vinogradara u našim klimatskim uslovima, kao i stručnim ocenama agronoma, hladne i padavinama bogate zime poslednjih godina sve više se smatraju poželjnim segmentom godišnjeg ciklusa biljaka.
Uprkos izazovima koje klimatske promene donose u vidu ekstremnih vremenskih pojava, prirodni „odmor“ biljaka tokom zime i zimske padavine često doprinose jačem i otpornijem početku vegetacije nego što bi to bio slučaj ukoliko zime budu izrazito blage.
Hladna zima i zimske padavine nisu prepreka, već dragocen deo prirodnog ciklusa koji voćnjacima i vinogradima obezbeđuje zdrav početak sezone. Niske temperature pomažu biljkama da završe fazu mirovanja, padavine pune zemljište vlagom, a smanjeni pritisak štetočina i stabilnije fenofaze omogućavaju sigurniji ulazak u proleće.
Zato se upravo tokom hladne i vlažne zime postavljaju temelji za snažan rast i dobar rod u narednoj vegetaciji. A povoljna i rodna godina, posle niza izazovnih, nešto je čemu se svi poljoprivrednici u Srbiji sigurno nadaju.
Komentari