Posle više od sedam decenija, nova banan je tu – ona koja ne tamni nakon što se oljušti. Britanska kompanija Tropic Biosciences razvila je novu bananu pomoću CRISPR tehnologije, a na tržištu SAD i Kanade trebalo bi da se pojavi već 2026. godine. Ova inovacija mogla bi da smanji bacanje voća, promeni način na koji konzumiramo banane i čak spase čitavu industriju od bolesti koje prete njenom opstanku.
Od „Velikog Majka“ do Kavendiša
Danas se preko 90% banana u svetu izvozi upravo u obliku Kavendiš sorte. Ova banana nije postala vodeća zato što je najukusnija, već zato što je zamenila svog prethodnika – sortu Gros Mišel ili „Veliki Majk“, koju je pedesetih godina prošlog veka uništila gljivična bolest poznata kao Panamska bolest.
Možda vas zanima
Industrija je tada prešla na Kavendiš jer je bio otporniji. Međutim, time je stvorena ogromna, ali genetski vrlo ranjiva monokultura – sve banane su genetski iste.
Danas se novi soj iste bolesti, Tropska rasa 4 (TR4), širi svetom, a Kavendiš protiv nje nema nikakvu prirodnu zaštitu. Uz to, postoji i jedan „običniji“ problem – brzo tamni.
Žuta, a ne braon
Kada se banana udari, preseče ili oguli, enzimi pokreću hemijsku reakciju koja stvara melanin, pigment koji boji i ljudsku kosu. Iako su te tamne fleke bezopasne, zbog njih se svake godine baci skoro trećina svih proizvedenih banana – u SAD to znači oko 5 milijardi plodova godišnje.
Tu na scenu stupa nova banana, navode u ZME Science.
Banana koja ne tamni
Istraživači iz britanske biotehnološke kompanije Tropic Biosciences koristili su CRISPR/Cas9 tehnologiju, alat za „uređivanje gena“, kako bi izbrisali gen koji izaziva tamnjenje. Bez tog gena, meso banane ostaje svetložuto i do 12 sati nakon što se oguli.
Ova inovacija našla se na TIME listi najboljih izuma 2025. godine u kategoriji hrane i pića i predstavlja prvu novu komercijalnu sortu banane u poslednjih 75 godina.
„Naša banana ima isti ukus, teksturu i miris kao standardni Kavendiš – ali ostaje sveža mnogo duže“, navodi Tropic Biosciences u saopštenju. Nova sorta bi trebalo da se pojavi u SAD i Kanadi 2026. godine.
Nije GMO, ali jeste genetski izmenjena
Zanimljivo je da se ova banana ne smatra GMO proizvodom u klasičnom smislu. Klasični GMO uključuje dodavanje stranog DNK, dok se kod ove banane samo uklanja deo njenog postojećeg genetskog koda. Takva mutacija mogla bi da se desi i prirodnim putem, što joj daje veliku regulatornu prednost.
GMO oznake: kako se u svetu obeležava genetski modifikovana hrana?
Zbog toga je već odobrena na Filipinima, SAD i Kanadi, bez protesta koji obično prate genetski modifikovanu hranu.
Nije prva takva voćka
Ideja o voću koje ne tamni nije nova. Još 2015. godine kanadski naučnici stvorili su „Arctic jabuku“, koja je pomoću druge tehnike sprečavala tamnjenje. Iako je ocenjena kao bezbedna, naišla je na otpor javnosti i proizvođača, koji su strahovali od GMO etikete i mogućeg ukrštanja polena sa organskim zasadima.
Banana, međutim, nema taj problem – sterilna je, ne stvara polen ni seme i razmnožava se isključivo vegetativno (pomoću reznica). Zbog toga je rizik od „širenja gena“ potpuno isključen, što je velika prednost u odnosu na ranije GMO projekte.
Prednosti za proizvođače i tržište
Nova banana već ima odobrenje u više zemalja, a otpor javnosti za sada je minimalan. Prednosti su očigledne:
-
Mogla bi da smanji emisije gasova u lancu snabdevanja bananama, jer bi se drastično smanjila količina bačenog voća.
-
Otvara nove mogućnosti za tržište – po prvi put bi sveže, isečene banane mogle da se koriste u voćnim salatama, jogurtima i gotovim obrocima, gde do sada nisu mogle zbog brzog tamnjenja.
Može li nova banana osvojiti potrošače?
Konačni sud ipak donose potrošači. Istraživanja pokazuju da su kupci u Aziji skloniji prihvatanju genetski izmenjene hrane, dok su zapadni potrošači i dalje oprezni.
Strah od „novih“ ili „veštačkih“ namirnica i dalje je prisutan, ali ova banana bi mogla da promeni percepciju.
Dok su prve generacije GMO useva bile usmerene na poljoprivrednike (otpornost na herbicide, prinos), ova nova generacija donosi vidljive koristi za potrošače – dužu svežinu, bolji izgled i manji otpad.
Ujedno, ovo bi mogao biti i korak ka spasavanju sorte Kavendiš od Panamske bolesti. Ako potrošači prihvate „bananu koja ne tamni“, biće otvoren put za stvaranje otpornijih sorti koje bi mogle sačuvati čitavu industriju banana.
Komentari