Pistać je listopadno drvo čiji plod pripada porodici indijskih orašćića. Originalno potiče iz Jugozapadne Azije, ali se njegova rasprostanjenost sve više širi i na evropske zemlje. Najveći proizvođači pistaća su Iran i Kalifornija. Ova biljka ima veoma dugu istoriju, budući da su se ljudi njome hranili još u doba paleolitika.

Ovo drvo može dostići visinu od 10 metara, mada se kod uzgoja ove biljke nastoji zadržati grmoliki oblik ili bar nešto niže stablo, kako bi se berba bila olakšana. Listovi su mu ovalni, neparno perasti, tamnozelene boje, dužine 10-20 centimetara. Cvetovi pistaća su dvodomi, sitni i smešteni u metličaste cvasti, a cvetanje se odvija tokom marta. Plod mu je koštunica zelene boje, dužine i širine do 2cm, sa zaštitnom bež ljuskom koja lagano puca tokom sazrevanja ploda. Najpoznatije sorte pistaća su:

• Tršlja – ovo je zimzelena sorta pistacija, najčešće uzgajana na području Mediterana. Veoma je prisutna u Hrvatskoj, na području Istre. Ova vrsta pistaća ima čak i ekološku funkciju – sprečava eroziju tla.
• Prava tršlja – listopadni grm niskog rasta zbog čega se neretko koristi i u dekorativne svrhe. Preporučuje se uzgoj iz semena zbog jakog korenskog sastava. Prirodno stanište joj je Sirija.
• Smrdljika – iako ima nezahvalan naziv, ova vrsta pistaća je takođe pogodna za konzumaciju. Naziv je dobila zbog listova koji imaju neprijatan miris kada se protrljaju, a razlikuje se od ostalih sorta i po ukusu, budući da jedina ima nešto gorči ukus. Za uzgoj joj odgovaraju manje nadmorske visine.

Gajenje pistaća u Srbiji

Naše podneblje, iako nije prirodno stanište ove voćne vrste, pokazalo se kao veoma pogodno u pogledu klime i zemljišta za uzgoj pistaća. Zbog brojnih benefita koje donosi i na na mnogim poljima, a i s obzirom da nije ekstremno zahtevna za gajenje, sve više ljudi odlučuje na uzgoj ove biljke.

Kako se GAJE PISTAĆI? – I kod nas mogu RASTU uz minimalne uslove!

Pistać je veoma fleksibilna biljka koja može podneti velike temperaturne amplitude, od -30 °C do +42 °C. Zbog te fleksibilnosti, pistaći uspevaju i na našem podneblju na kojem vlada umereno-kontinentalna klima. Nije osetljiva ni na niske temperature, te može opstati i u uslovima koji nisu za nju predviđeni. Ipak, kada govorimo o idealnim uslovima, pogoduje joj mediteranska klima, budući da je pistać biljka sa toplog podneblja. Potrebno joj je direktno sunce zbog fotosinteze i kasnije zbog sazrevanja ploda.

Ova biljka nije zahtevna ni kada je reč o zemljištu. S obzirom na to da ima ragranat i dubok koren, pogoduju joj duboka i glinena zemljišta, no, preporučuje se ipak da zemljište bude drenirano. Kao biljka koja traži osunčane prostore i može izdržati visoke temperature i suše, nije joj potrebno učestalo zalivanje, jer joj dubok koren omogućava da iskoristi vodu i na velikim dubinama u zemljištu.

Ipak, treba napomenuti da joj je potrebno navodnjavanje u prvoj godini, dok koren dostigne dubinu od 0,5 m. Ne preporučuje se presađivanje ove biljke, već bi je trebalo odmah posaditi na mestu gde je planirano gajenje.

Za najbolje rezultate, kao najpogodniji način sadnje pistaća preporučuje se kalemljenje. Idealan period za sadnju je jesen, kako bi koren biljke imao vremena da se razvije do proleća. Pistać je dvodoma biljka, pa bi u zasadu stabla sa ženskim cvetovima trebalo da se nalazi i stablo sa muškim kako bi se omogućilo oprašivanje. Ukoliko je biljka uzgojena iz semena, prinos se očekuje u desetoj godini, a u petoj ukoliko je kalemljena.

Iako se rod može očekivati svake godine, ova biljka obilno rodi svake treće do pete godine. Sazrevanje ploda se odvija krajem avgusta i početkom septembra, kada se makazama skidaju plodovi i suše na promaji dok ne pukne ljuska. Iako ova biljka u odnosu na neke zahtevnije vrste nije preterano zahtevna, za maksimalan prinos i kvalitet ploda, ipak je potrebno redovno đubrenje, uništavanje korova, kao i zaštita biljke od bolesti.

Najčešće bolesti koje napadaju biljku pistać su Alternaria i Botryosphaeria, ali taj problem se brzo rešava prskanjem. Dobra strana je što ovu biljku ne napadaju insekti i štetočine zbog jake arome.

VIŠE: Volite kikirki? Zašto ga ne biste gajili?

Ova vrsta je veoma isplativa za gajenje. Pogoduju joj naši klimatski uslovi i tip zemljišta, a veoma se isplati u finansijskom smislu. Plod pistaća je veoma cenjen i postaje značajniji na tržištu, što se itekako isplatiti domaćinstvima u Srbiji koji se odluče na gajenje ove vrste voća. Kada uzmemo u obzir da tržišna cena ovog ploda nije niska, a da prinos bude od 15kg po stablu u desetoj godini, ne čudi zašto se ljudi u Srbiji sve češće odlučuju na gajenje pistaća.