Čitavo drvo cimeta gaji se samo da bi se upotrebila njegova suva kora. Veoma je korisna začinska biljka koja se obilato koristi u kuhinji. Reč je o je tropskoj biljci koju je lako uzgajati, a ukoliko joj se posveti dovoljna pažnja može bujati i trajati godinama.
Cimet je zahvalan za gajenje u saksiji, a kako ne bi previše porastao, orezivanjem ga treba držati na visini do jednog metra. To je višegodišnja biljka koja je uvek zelena.
Zemljište i položaj
Zemlja direktno izvađena iz bašte nije adekvanta za uzgoj cimeta, s obzirom na to da nema dobru drenažu i da u sebi sadrži štetne bakterije. Biljka će odlično napredovati ukoliko joj obezbedite sloj humusa od lišća. Ukoliko se odlučite za uzgoj u saksiji, pomešajte zemlju sa peskom i perlitom kako biste poboljšali svojstva zemlje. Za sadnju u vrtu, biljka zahteva barem pola kvadratnog metra zemljišnog prostora, a za sadnju u unutrašnjem prostoru, dovoljno je i četiri puta manje zemlje, uz preporuku da pH vrednost zemljišta bude u rasponu između 4.5 i 5.5.
Možda vas zanima
Iako biljka zahteva punu izloženost suncu, ipak bi bilo dobro da tokom vrelih i sušnih perioda biljci obezbedite popodnevnu senku.
Temperatura
Cimet je biljka koja se može gajiti kako spolja tako i unutra, ali s obzirom na zahteve prema suncu i toploti, ukoliko je temperatura niža od 20 stepeni, bolji izbor bi bio gajenje u unutrašnjem prostoru. Temperature od 27 stepeni i više omogućavaju biljci dobar razvoj.
Đubrenje cimeta
Kao prihranu, potrebno je biljci obezbediti đubrivo tokom proleća i jeseni, i to najbolje u formulaciji 8-3-9 ili 10-10-10. Đubrivo se posipa u krug, u podnožju stabla cimeta i to jedanput nedeljno tokom proleća. Nakon 2-3 godine, kada drvo stasa, potrebno mu je dodavati više đubriva.
Navodnjavanje
Budući da je u pitanju biljka koja u prirodi raste u kišnim šumama, obilnije zalivanje je neophodno ukoliko biljka nije izložena kiši ili je nastupio sušni period. Kako bi se zemljište održavalo vlažnim, potrebno je koristiti malč. Kako se ne bi preteralo sa zalivanjem, preporučljivo je sačekati da se zemlja prosuši pa dodati nove količine vode i to jednom nedeljno. Nakon što drvo napuni 3 godine, zalivanje se proređuje i vrši se samo tokom vrelih letnjih dana ili u slučaju suše.
Orezivanje
Nakon dve godine rasta cimetu se mogu orezati glavne stabljike i to tako što se uz pomoć oštrog noža skrate do desetak centimetara visine. Ovim se pruža mogućnost novim stabljikama da rastu kao i biljci da se širi prema spolja. Kako puna izloženost suncu omogućava jak rast, dobro bi bilo skratiti kako glavnu tako i sporedne grane.
Razmnožavanje cimeta
Biljka cimet može se razmnožavati kako iz reznica, tako i iz semena. Za uzgoj iz semena, seme je potrebno očistiti od pulpe, osušiti i posaditi ne previše staro jer u suprotnom gubi klijavost. Seme klija za otprilike tri nedelje. Uzgoj nove biljke iz reznice, takođe je jednostavan postupak. Potrebno je odabrati zdravu reznicu dužine oko trideset santimetara, i sa nje ukloniti lišće osim para listova na vrhu. Zatim, reznicu treba posaditi u saksiju ispunjenu vlažnom zemljom i držati na toplom i delimično osunčanom mestu. Cimet se takođe može razmnožiti i oprašivanjem iz vazduha.
Sadnja iz rasada
Pre rasađivanja, potrebno je iskopati rupu duplo veću od korena biljke. Pre same sadnje, blago orezati koren kako bi se biljka bolje primila. U iskopanu rupu za sadnju uneti mešavinu organske materije i suvog lišća a potom postaviti korenje biljke u rupu i blago zatrpati zemljom. Nakon sadnje, potrebno je biljku dobro zaliti i zalivati je svaki dan tokom naredne dve nedelje.
Vreme za sadnju
Biljka se može saditi od proleća do jeseni.
Gajenje cimeta u kontejnerima
- Cimet je lako odgajiti i u kontejneru, a biljka naraste i do 30 santimetara.
- Kontejneri bi trebalo da budu prečnika od 30 do 60 centimetara kao i oko 50 centimetara dubine.
- Cimet se može gajiti iz rasada ili iz semena.
- Za sadnju u kontejneru, potrebno je proveriti rupe za drenažu i napraviti ih ukoliko ih kontejner već nema.
- Za uzgoj iz semena, može se posejati više semena u jednoj posudi i kasnije prorediti sklop.
- Presaditi biljku u saksiju i dobro zaliti kako bi zemlja duže vremena ostala vlažna. Dodavati vodu sve dok ne otekne sa površine, a nakon toga nije potrebno novo zalivanje sve dok se površina zemlje ne isuši.
Branje cimeta
Nakon tri godine, biljka je spremna za branje, a sa nje se bere suva kora koja se koristi u ishrani. Učestalo rezanje stabljika pospešiće njihov rast, a i samu berbu. Kora mladih stabljika ima mnogo jaču aromu od starije kore koju ljudi ipak rado upotrebljavaju u brojnim receptima.
Koru koja je ukljonjena sa stabljike potrebno je držati na otvorenom, toplom i provetrenom mestu, a ona će se uviti nakon što se potpuno osuši. Nakon toga, spremna je za upotrebu kao začin.
Štetočine i bolesti
Iako se cimet koristi kao prirodni repelent protiv raznih vrsta insekata, mnogi insekti i bolesti mogu naškoditi ovoj biljci. U Aziji, biljku najviše ugrožavaju vaši i grinje, kao i gusenice i crvi. Štetočine ugrožavaju kako lišće tako i koru, ali upotrebom prirodnih pesticida moguće ih je suzbiti, tretmanom po površini grana.
Uobičajeno oboljenje su sive tačke na lišću dok ružičasto oboljenje napada stabljiku cimeta. Preporučljivo je koristiti fungicide kako bi se kontrolisale tačke na lišću, a za oboljenja kore najbolji način je uklanjanje obolelih delova i njihovo uništenje.
Izvor: Nature bring
Komentari