Poljoprivreda u Banjanima i širom tamnavskog kraja najčešće znači žitna polja, uzgoj povrća, staje sa muznim i tovnim govedima, i proizvodnjom koja se prenosi sa generacije na generaciju. U takvom ambijentu, gde se ćurke uglavnom gaje za sopstvene potrebe, jedna porodica iz ovog ubskog sela iskoračila je iz uobičajenog okvira i dokazala da i u selu sa jakom ratarskom tradicijom ima prostora za drugačije, specijalizovane proizvodnje – uzgoj domaćih ćurki namenjenih tržištu.
Od nekoliko ptica, koje su ranije gaji za vlastitu potrošnju, kao što su činila i mnoga druga domaćinstva, Rafailovići iz Banjana u poslednjih nekoliko godina postali su prepoznatljivi po uzgoju i plasmanu mesa i jaja od domaćih ćurki. Oni su među malobrojnima, ako ne i jedini u ubskoj opštini, koji se gotovo deceniju bave ovom živinom i to na tradicionalan način.
Možda vas zanima
Kako uspešno gajiti ćurke
15/06/2024
‘’Pre više od osam godina počeli smo sa ozbiljnijim uzgojem, iz porodičnih razloga i želje da imamo zdravije i kvalitetnije meso. Tada smo nabavili veće jato i ubrzo otkrili da postoji tržište za našu proizvodnj. Paralelno smo proširivali objekte, uvećavali broj živine, dokupli zemlju i nabavili četiri profesionalna inkubatora. Danas u jednom turnusu othranimo oko 300 jedinki’’, priča Dijana Rafailović, kojoj u odgajanju ove živine pomažu sinovi Janko i Marko.
Za razliku od industrijskog tova, gde su ptice zatvorene i hrane se koncentratom da bi što pre dostigle težinu, Rafailovići su se opredelili isključivo za prirodan način ishrane i držanja. Svu hranu za ćurke proizvode na porodičnom imanju, koje se prostire na pet hektara, sa dva izvora. Tu je rasadnik organske koprive na 30 ari, pašnjak, livade , površine pod lucerkom i crvenom detelinom, ali i šuma koja pruža prirodan zaklon.
‘’Pored zelene mase, dajemo im i obroke od kukuruza, pšenice i ječma. U isharni dodajemo i mleveni beli luk, kao prirodni antibiotik. Ćurke su tokom dana na paši, a tokom noći borave u velikim, pokrivenim tremovima u šumi, koji su dobro obezbeđeni zbog predatora. Imaju slobodu kretanja, stalno su na svežem vazduhu I ne znaju za kaveze’’, objašnjava naša sagovornica.
Takav način gajenja zahteva vise vremena do završnog tova, ali se, kako ističe Dijana, kvalitet mesa ne može porediti sa tovnim ćurkama.
Uzgoj domaćih ćurki: Veća početna ulaganja, ali meso traženo na tržištu
‘’Za dobru ćuretinu najvažnije su stanište i ishrana. Kada je to prirodno, i meso je zdravije i ukusnije’’, ističe Dijana.
Rezultati ovakvog rada nisu izostali. Plasman proizvoda nije problem – ćuretina se prodaje direktno sa kućnog praga, a među najčešćim kupcima su potrošači iz Beograda. Veliko interesovanje vlada i za ćureća jaja, čija je nutritivna vrednost sve prepoznatija.
„U toku je postupak dobijanja sertifikata za organsku proizvodnju jaja. Sa potrebnom dokumentacijom, njihova cena u trgovinama bila bi oko sto dinara po komadu, dok se kod nas trenutno prodaju po 50 do 70 dinara. Koliko god jaja da imamo za tržište – sve se proda“, kaže Dragana Rafailović, dodajući da se matično jato sastoji od 40 ćuraka, pri čemu se deo jaja koristi za podmladak, a deo za ishranu.
Zbog stabilne potražnje za mesom i jajima, porodica Rafailović uzgoj domaćih ćurki vidi kao dugoročnu perspektivu. Kako već poseduju savremeno opremljen objekat kapaciteta oko hiljadu jedinki, u narednom periodu planiraju postepeno povećanje proizvodnje, ostajući dosledni principima prirodnog uzgoja koji su ih i izdvojili u ubskom kraju.
Komentari