Bruceloza je jedna od najupornijih i najopasnijih bolesti koje pogađaju domaće i divlje životinje, ali i ljude. Iako je poznata hiljadama godina, i danas izaziva ozbiljne zdravstvene i ekonomske probleme. Uzročnici su bakterije iz roda Brucella, a najveći rizik predstavljaju ovce, koze i goveda, premda oboljenje pogađa i druge vrste.
Ova bakterija se lako širi među životinjama, naročito tokom jagnjenja, jarenja i teljenja, a zbog svoje sposobnosti da dugo preživi u spoljašnjoj sredini predstavlja stalnu opasnost za farme.
Možda vas zanima
Kako se bolest širi i zašto je toliko uporna?
Najveći broj bakterija izlučuje se tokom porođaja, naročito kada dođe do pobačaja. Plodove vode, posteljica i pobačen fetus predstavljaju najopasniji izvor zaraze. Međutim, Brucella može dospeti u okolinu i preko mleka, urina, izmeta ili kontaminirane opreme.
Najveći problem je njena izuzetna otpornost. U hladnom i vlažnom okruženju bakterija preživljava nedeljama ili mesecima, u pobačenom plodu i do pola godine, a u nepasterizovanim mlečnim proizvodima desetine dana. Zbog toga se bolest lako zadržava u stadu i teško iskorenjuje.
Simptomi kod životinja: pobačaji kao prvi znak upozorenja
Bruceloza najčešće „progovori“ kroz reproduktivne probleme. Pobačaji u drugom delu graviditeta, zadržavanje posteljice, zapaljenje testisa i pasemenika kod ovnova i jarčeva, slabija mlečnost i povremene upale zglobova najčešći su znaci da nešto nije u redu.
Kod ovaca se ponekad javlja spontano oporavljanje posle jednog pobačaja, ali kod koza bolest najčešće traje doživotno — one veoma dugo izlučuju bakterije i stalna su opasnost za ostatak stada.
Bolest se obično najbrže širi tokom sezone parenja i u vreme jagnjenja i jarenja, kada je kontakt među životinjama intenzivniji, a bakterije najaktivnije.
Kako se čovek zarazi i zašto je rizik najveći zimi i u proleće?
Bruceloza je jedna od najopasnijih zoonoza upravo zato što prelazi na ljude. Najčešći način zaraze je konzumiranje sirovog mleka, svežeg sira i drugih nepasterizovanih mlečnih proizvoda. Međutim, do infekcije može doći i direktnim kontaktom sa zaraženim životinjama, preko povreda na koži, pa čak i udisanjem kontaminiranih čestica.
Štetan uticaj hladnoće na produktivnost stoke i kako ga smanjiti
Najviše infekcija kod ljudi beleži se krajem zime i početkom proleća — vreme kada stočari najintenzivnije rade sa ovcama, kozama i kravama tokom jagnjenja, jarenja i teljenja. Veterinari, stočari, radnici u klanicama i laboratorijama spadaju među najizloženije grupacije.
Simptomi kod ljudi podsećaju na grip, ali traju mnogo duže: visoka temperatura, znojenje, bolovi u mišićima i zglobovima, iscrpljenost. Ako se bolest ne prepozna na vreme, može dovesti do ozbiljnih komplikacija — upale zglobova, srca, jetre, kičme, pa čak i steriliteta kod muškaraca.
Koliko dugo Brucella preživljava u okolini?
Uprkos svojoj jednostavnoj građi, ove bakterije mogu dugo opstati:
-
u pobačenom materijalu i do šest meseci,
-
u vlažnom izmetu oko dva i po meseca,
-
u mlečnim proizvodima više nedelja,
-
u vodi od nekoliko dana do više meseci,
-
u rashlađenom mesu preko dve nedelje.
Pasterizacija mleka na oko 70 °C uništava bakterije za samo nekoliko minuta i zato je termička obrada ključna mera zaštite.
Dijagnostika: bez laboratorije nema sigurne potvrde
Na osnovu pobačaja može se samo posumnjati na brucelozu, ali ne i potvrditi dijagnoza. Zvanična dijagnostika obuhvata serološke testove, izolaciju uzročnika i PCR analizu. U Srbiji se sprovode redovna testiranja, naročito u farmama koje se bave muznom proizvodnjom i veštačkim osemenjavanjem.
Svaka sumnja na bolest mora se prijaviti veterinaru, jer je bruceloza obavezna za prijavu.
Kontrola bolesti na farmama: šta stočari moraju da znaju
Prevencija je najjače oružje protiv bruceloze. Najvažnije je pažljivo kontrolisati promet i nabavku novih grla. Sva životinja koja ulazi u stado mora biti obeležena, pregledana i određeni period držana u karantinu. Kontaminirani materijal, posebno nakon pobačaja, mora se odmah ukloniti i spaliti, a prostor dezinfikovati.
Mešanje stada, korišćenje zajedničkih pašnjaka sa neproverenim životinjama i loša higijena objekata povećavaju rizik od širenja zaraze. Farmeri koji rade sa potencijalno zaraženim životinjama treba da koriste zaštitne rukavice, pregače i sredstva za dezinfekciju.
Trovanje hranom kod konja – uzroci i posledice
Vakcinacija – efikasna, ali se u Srbiji ne primenjuje
Mnoge zemlje koriste vakcine S19 i RB51 za suzbijanje bruceloze kod goveda, jer značajno smanjuju širenje infekcije. Međutim, u Srbiji se vakcinacija ne sprovodi. Umesto toga, oslanjamo se na rigoroznu dijagnostiku, praćenje stanja u stadima i obavezno uklanjanje pozitivnih grla iz proizvodnje.
Iako se ne javlja često, bruceloza je bolest koju ni jedan stočar ne sme potceniti. Reproduktivni gubici, pad mlečnosti, dugotrajna infektivnost i ozbiljan rizik za ljude čine je jednim od najvećih izazova u stočarskoj proizvodnji. Pažljiva kupovina grla, karantin, higijena, redovno testiranje i brza prijava svakog pobačaja ključ su za održavanje zdravog stada i zaštitu ljudi koji sa životinjama rade svakoga dana.
Komentari