Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku na početku 2019. godine u Srbiji je zabeležen pad broja stoke. U odnosu na poslednji popis manji je broj goveda, svinja, koza i živine. Broj grla goveda u Srbiji je 878.000 i to je istorijski minimum.
Na početku 2019. godine Srbija je imala 2,79 miliona svinja. To je za 4,1 odsto manje nego u 2017. godini. Dok statistika beleži da u Srbiji ima 1,71 miliona ovaca. Zato je udruživanje od ključne važnosti za razvoj ove grane poljoprivrede, što nam je i potvrdio ministar zadužen za regionalni razvoj Milan Krkobabić.
„Nema razvoja srpske poljoprivrede bez razvoja stočarstva. Sve drugo su prazne priče. Nedavno je bio seminar Srpske akademije nauke i umetnosti, odbora za selo, koji se ticao zemljišta. Zemljište je ključ, glavni resurs Republike Srbije i to zemljište polako ali sigurno ispošćuje. Znači, nema stajnjaka i dugoročno gledano postaće neupotrebljivo. Da ne pričamo dalje o stočarstvu, koje je osnov za prerađivačku industriju”, navodi ministar Krkobabić.
Možda vas zanima
Farma krava za primer iz Skorenovca!
23/08/2020
Kada je reč o zadrugama, ministar Krkobabić je istakao da će stočarstvo staviti u prvi plan, a pre svega u brdsko-planinskim i rubnim predelima.
„To može da bude jedna od specifičnosti Republike Srbije. Hajde da pokušamo da definišemo zaštićena geografska područja, prepoznatljiva geografska područja. Danas, kada govorite o jagnjetu kažete svrljiško. Postoji pojam svrljiškog jagnjeta, ali ga nema. Ako idete Zlatiborom i drugim delovima Srbije, videćete da je stočni fond gotovo nestao. Ako strateški razmišljamo – prvo je stočarstvo”, objašnjava Krkobabić.
Prema njegovim rečima, to nije lako i nije moguće obnoviti stočni fond preko noći. „Zato mislim da formiranje stočarskih zadruga treba da bude prioritet”, zaključuje Krkobabić.
Ali, udruživanje nije toliko značajno samo za razvoj stočarstva u našoj zemlji, već i voćarstva. Podsticanje proizvodnje i prerade voća u Srbiji veoma je značajno, posebno zato što naša zemlja ima velikog potencijala u ovom sektoru. Jedan od članova akademijskog odbora za selo SANU, Zoran Keserović objasnio je značaj udruživanja u ovoj grani poljoprivrede.
„Akademsijski odbor za selo Srpske akademije nauke i umetnosti još pre 5 godina je doneo zaključke kako pokrenuti razvoj poljoprivrede u Srbiji. Jedan od predloga je bio da se mora obnoviti zadrugarstvo, jer većina poljoprivrednih gazdinstava ima male površine. Preko 70% ima do 5 hektara, do 10 hektara peko 90%. Oni sami ne mogu da budu konkurentni, već samo ako se udruže i izaberu odgovarajuće poljoprivredne kulture za te agroekološke uslove”, kaže profesor Keserović.
Ministarstvo za regionani razvoj je prihvatilo taj predlog, a kako profesor Keserović dalje navodi, on je deo tog tima i svedoči značajnom pomaku u Srbiji u svim oblastima. Prema njegovim rečima, zadruge koje dobijaju sredstva su zadruge koje se bave radno-intezivnom proizvodnjom, a to su voćarstvo, vinogradarstvo, povrtarstvo, prerada, pčelarstvo, lekovito bilje.
„Još uvek nije konkurisalo dovoljno zadruga koje se bave proizvodnjom sadnog materijala. Hortikultura je takođe vrlo značajna, jer može da unapredi pojedine regione u Srbiji. Kada je u pitanju voćarstvo, od 154 zadruge koje su u poslednje 3 godine dobile sredstva, 44 zadruge su one koje se primarno bave proizvodnjom voća i preradom, što znači da su voćari, pored toga što primenjuju savremene tehnologije, dobro se organizovali u zadruge”, navodi Keserović.
Efekti se svuda vide, a prema mišljenju profesora Keserovića, niko ne može da ospori da je reč o ulaganju u intezivnu proizvodnju, preradu, popravku rasnog sastava, jer nam je stočarstvo u jednom od velikih problema.
„Bez jakog stočarstva, nema ni jake poljoprivrede. Mi moramo polako da prelazimo sa konvencionalne na integralnu, organsku proizvodnju, a zadruge su pokazale da su jedan od trenutno možda najboljih projekata u Srbiji”, zaključuje Keserović.
Ali, ne samo voćarske i stočarske zadruge, već i zadruge iz ostalih grana poljoprivredne proizvodnje imaju šansu da napreduju u svojoj oblasti i što je najvažnije, obezbede nova radna mesta posebno za stanovnike rubnih i pograničnih mesta na jugu Srbije. Za ove oblasti važiće posebni programi.
Sagovornici:
Milan Krkobabić, ministar u Vladi Republike Srbije zadužen za regionalni razvoj
Prof. dr Zoran Keserović, Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu
Komentari