Kada je Kolumbo, krajem 15. veka, iz Amerike doneo kukuruz u Portugal, ta žitarica brzo je bila prihvaćena i u drugim evropskim zemljama, a zatim i na Bliskom Istoku i u Aziji. U to vreme gajio se pre svega za ishranu stoke, najčešće u privatnim vrtovima i dvorovima. Još od tada, pa sve do danas, kukuruz je jedna od najstastupljenijih žitarica širom planete.
Međutim, kada su moreplovci iz Centralne Amerike doneli i prve recepte za pravljenje tortilja i kukuruznog brašna, ta biljka postaje jedna od najtraženijih žitarica među domaćicama širom sveta. Vremenom, kako je otkrivano da kukuruz daje do tada neviđene prinose i da svi njegovi delovi mogu da se iskoriste (bilo za ishranu ljudi ili životinja), ta biljka dobija i nadimak „žuto zlato“.
Od tada pa sve do danas, kukuruz ostaje jedna od najzastupljenijih žitarica širom planete. Najveće površine pod kukuruzom i dalje imaju SAD, oko 28 miliona hektara, zatim Kina – 19 miliona i Brazil – oko 12,5 miliona hektara. Najveću proizvodnju po hektaru takođe imaju ratari iz SAD, a maksimalni prinos koji je zabeležen iznosi čak 25 tona kukuruza po hektaru.
Možda vas zanima
Zašto je dobro gajiti speltu?
25/08/2023
I mi zlato za trku imamo
U našoj zemlji kukuruz je najzastupljenija ratarska kultura. Prema podacima koje je zabeležio Republički zavod za statistiku, prošle godine je pod tom žitaricom u Srbiji bilo 1.057.877 hektara. Najveće površine pod kukuruzom izmerene su u Vojvodini, 609.911 hektara, dok je u centralnoj Srbiji bilo 447. 966 hektara.
Ove godine stručnjaci Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine zabeležili su da su u Vojvodini površine pod kukuruzom malo veće, oko 615.000 hektara, ali da su se u Centralnoj Srbiji smanjile na oko 443.000 hektara.
U Evropi smo na petom mestu
Kada je reč o ukupnoj proizvodnji, najveći proizvođači kukuruza su Rumuni sa proizvodnjom od 11,5 miliona tona pre svega zahvaljujući pomenutim velikim žetvenim površinama.
Na drugom mestu su ratari iz Mađarske sa 9,2 miliona tona, ali zahvaljujući postignutim velikim prinosima. Naša zemlja zauzima treće mesto sa godišnjom proizvodnjom od oko 7,9 miliona tona kukuruza. U Evropi, već godinama, Srbija se nalazi na petom mestu po proizvodnji „žutog zlata“.
Komentari