Miris zemlje, koji se oseća posle svake kiše, danas je sve ređi a to je, prema rečima stručnjaka, jedan od jasnih pokazatelja da smo izgubili kvalitet zemljišta. O tome kako se prinos ne meri samo količinom, već i odnosom troškova i prirodnih procesa u zemljištu, za portal AGROmedia govori spec. dipl. inž. Bogdan Žigić, direktor kompanije Biofor System.
Prinos nije samo broj, već rezultat procesa
Vrlo često se govori o povećanju prinosa, ali ne o tome kako se do tog prinosa dolazi. Prinos nije samo zabeležen broj, već rezultat ostvarenih komponenti koje ga čine. Ako se sve uradi kako treba, prinos će rasti.
Možda vas zanima
Međutim, u uslovima današnjih cena, poljoprivrednici sve češće postavljaju pitanje: prinos je važan, ali kako živeti?
Biološki tretman zemljišta i primena savremenih tehnologija, objašnjava Žigić, imaju dvostruki efekat. Sa jedne strane dolazi do povećanja prinosa, a sa druge do racionalizacije i smanjenja troškova proizvodnje.
Kvalitetnije zemljište, manji troškovi
Ako se zemljište obogati i postane lakše za obradu, što je direktna posledica podizanja njegove biološke aktivnosti – smanjuje se potrošnja goriva. Iako se oranjem zemljište obrađuje jedan dan, biljka tokom cele vegetacije troši energiju na probijanje zbijenog sloja.
Tamo gde je zemljište biološki aktivno, biljka lakše razvija koren i ne troši energiju na njegovo probijanje. Ta energija se zatim usmerava na rast i razvoj biljke, što dugoročno pravi veliku razliku u proizvodnji.
Racionalizacija umesto gomilanja inputa
„Ne postoji jedna promena u zemljištu. Ako pomeriš jednu stvar, uvek se pomeri još više“, ističe Žigić. Racionalizacija troškova, dodaje, znači bolje korišćenje postojećih resursa: efikasniju upotrebu mineralnih đubriva i smanjenje broja tretmana, ukoliko biljka ima dobar imuni odgovor, koji zavisi od stanja zemljišta i izbalansirane ishrane.
Poljoprivreda, podseća, nigde u svetu nije bila oblast velikih zarada. Zato se uvek mora razmišljati i o prinosu i o troškovima. Jedan kilogram azota je uvek jedan kilogram azota, ali je razlika u tome kako se koristi, da li u skladu sa prirodom i da li se maksimalno iskorišćava ono što već postoji u zemljištu.
Jedina stvar koju Kinezi NE mogu da naprave, a Biofor Active postiže sa lakoćom!
Zemlja mora ponovo da „diše“
Razliku Žigić poredi sa kupovnim i domaćim kolačima. Oba su kolači, ali domaći miriše na celu kuću. Ista stvar je i sa zemljištem. Kada se promeni miris i boja zemlje, kada se vidi da ona „diše“, poljoprivrednik zna da radi pravu stvar.
Miris zemlje smo izgubili jer smo se okrenuli hemiji, a zanemarili ono što već postoji. Nekada je zemljište posle kiše zadržavalo vlagu i po nedelju dana nije moglo da se uđe u njivu. Danas se u nju ulazi već sutradan i to je jasan znak da smo izgubili sposobnost zemljišta da primi i zadrži vodu.
Rad za buduće generacije
Odnos prema zemlji je duboko ličan, jer od nje živimo. A kada znate da radite nešto što je korisno ne samo za vas, već i za vašu decu i unuke, onda taj posao dobija mnogo dublji smisao.
Komentari