Nakon nepovoljnih vremenskih uslova koji nikako nisu išli na ruku našim ratarima ove godine očekuje nas niži rod kukuruza. Zbog suše, stanje kukuruza je veoma loše i proizvođači strahuju da bi mogla da se ponovi 2017. godina kada je prosečan prinos bio oko tri tone po hektaru. 

Krajem jula i avgusta usled visokih temperatura i ekstremne suše većina parcela je izgorelo na kojima je rod pod znakom pitanja. Kada je reč o nekim kasnijim hibiridma i kasnijim rokovima setve, ali i parcelama gde je bilo padavina proizvođači će moći da očekuju zadovoljavajuće prinose.

Ipak sve do trenutka dok ne krene žetva odnosno berba kukruza o samom prinosu još uvek je rano govoriti i praviti proračune, objasnila nam je Sanja Milovanović Milenković iz PSSS Smederevo.

“O prinosu kukruza još uvek je rano pričati, ali činjenica je da će on biti smanjen. U odnosu na prošlu godinu biće itekako smanjen, ali u kojoj meri još uvek je teško procenti, jer suša je bila velika, padavina nije bilo. Ona područja u podunavskom regionu koja su mestimično i dobila izvesnu količinu padavina oni se i održavaju, zeleni su i dobri su”, rekla je za Agromedia portal stručnjak za ratarstvo Sanja Milovanović Milenković iz PSSS Smederevo.

Kiša koja je proteklog vikenda pala u gotovo celoj Srbiji i koja se očekuje cele nedelje bila je i te kako korisna za poljoprivredu. Ipak, količina padavina koja je pala na zemlju posle višemesečne suše ne može mnogo, a ni odjednom da popravi stanje useva. Kišne kapi su, kažu stručnjaci, dobra vest za poljoprivredu, ali bile bi blagotovornije da su stigle pre mesec dana.

“Kukruz je trenutno fazi tehnološke zrelosti, tako da ove padavine koje su nas zadesile prethodnih dana nisu bile od velike koristi biljkama, a posebno kukuruzu”, rekla je Sanja.

Međutim prema predviđanjima metorologa, leta neće postati kišovitija, naprotiv ubuduće nas očekaju sve veće i veće suše.

“Suša je veliki problem za našu zemlju, pošto se veliki procenat stanovništva bavi poljoprivredom i mi živimo od poljoprivrede“, navodi Goran Pejanović iz RHMZ.

Kako kaže, iz godine u godinu imamo, ili ekstremne padavine ili suše, što nas stavlja u nezavidnu situaciju, što i nije čudno s obzirom da se čitav region Jugoistočne Evrope vodi kao jedan od najranjivijih regiona u Evropi.

Ukoliko se učestalost sušnih perioda nastavi ubuduće, a prema rečima stručnjaka sigurno hoće, rod kukuruza ali i mnogih drugih kultura može biti desetkovan, što može dovesti u opasnost opastanak svetske populacije. Ipak, za ratare u Srbiji jedini spas je odbari dobrih ihibrida visoko tolerantnih na sušu.

Poljoprivredne stručne i savetodavne službe u Srbiji već rade na tome i pomažu poljoprivrednicima da odaberu prave hibiride kukuruza iz boljih FAO grupa koji će biti otporniji na različite bolesti i sušu.

Kako se očekuju sve veće i veće suše, stručnjaci organizuju ogledna polja gde se prate oko 35 različitih hibirda kukuruza. Određeni hibridi će se bolje pokazati u lošijim vremenskim uslovima i biće otporniji na visoke temperature, a imaće stabilan i visok prinos. Tako će proizvođači lakše moći da se odluče oko odabira pravog hibrida.

Sagovornici:
Sanja Milovanović Milenković, PSSS Smederevo
Goran Pejanović, RHMZ