Regenerativna poljoprivreda sve češće se pominje kao odgovor na degradaciju zemljišta, klimatske promene i rastuće troškove proizvodnje. Međutim, kako ističe spec. dipl. inž. Bogdan Žigić, direktor kompanije Biofor System, reč je o konceptu koji se u ovoj kompaniji primenjuje već dve decenije, kao povratak prirodnim procesima, ali uz merljive, praktične rezultate na njivama.
Očuvanje zemljišta za sledeću godinu, ne za daleku budućnost
Kada govorimo o održivoj i regenerativnoj poljoprivredi, često se stiče utisak da su njeni efekti dugoročni i vidljivi tek nakon više godina. Međutim, praksa pokazuje suprotno.
Možda vas zanima
„Kada kažemo da čuvamo zemljište za sutra, ne mislimo na neku daleku budućnost, već na sledeću godinu: da zemljište bude spremnije, plodnije i efikasnije“, ističe Žigić. Upravo u tome vidi suštinu regenerativnog pristupa: ekonomična, efikasna i ekološki održiva proizvodnja.
Regenerativna poljoprivreda i BTZ tehnologija
Regenerativna poljoprivreda, prema njegovim rečima, predstavlja vraćanje zemljišta u prirodno stanje i ponovno uspostavljanje balansa između zemljišta, biljaka i mikroorganizama.
„Od osnivanja Biofor Systema pre 20 godina imamo takav pristup. Slobodno možemo da kažemo da smo u potpunosti usklađeni sa principima regenerativne poljoprivrede“, naglašava Žigić.
Ključni principi ovog sistema su očuvanje plodnosti zemljišta, zaštita vode i povećanje biodiverziteta – upravo ono na čemu se zasniva Biofor tehnologija.
Kako BTZ tehnologija poboljšava kvalitet zemljišta i podržava ishranu biljaka
Biogenost i biodiverzitet su temelj zdrave njive
Jedan od centralnih pojmova u ovom pristupu jeste biogenost zemljišta, odnosno njegova biološka aktivnost. Iako termin može delovati apstraktno, suština je jednostavna: vraćanje oštećenog zemljišta u prirodno, funkcionalno stanje.
Primena BTZ tehnologije, kako objašnjava Žigić, omogućava da se već u toku jedne proizvodne godine poveća efektivna plodnost zemljišta, ali ne kroz agresivne intervencije, već kroz podršku prirodnim procesima.
Manje mineralnih đubriva, više prirodnih procesa
Poseban akcenat stavlja se na racionalno korišćenje resursa. Umesto oslanjanja isključivo na mineralna đubriva, regenerativni pristup koristi potencijal samog zemljišta.
„Jedan kilogram azota je daleko jeftiniji kada ga fiksiraju bakterije u zemljištu nego kada ga dodajemo kroz mineralna đubriva“, objašnjava Žigić. Takav pristup je istovremeno ekonomičan, efikasan i ekološki prihvatljiv.
Glista kao pokazatelj zdravlja zemljišta
Jedan od najkonkretnijih pokazatelja uspešnosti regenerativne prakse jeste stanje zemljišne faune, posebno brojnost glista.
„Na svakoj parceli gde se primenjuje BTZ tehnologija imate gliste. To mogu da potpišem već deset godina“, kaže Žigić. Prisustvo glista direktno utiče na strukturu zemljišta, njegovu propustljivost i sposobnost da efikasno koristi dostupne resurse.
Savremeni poljoprivrednik, prema njegovim rečima, nalazi se pred velikim izazovima, od klimatskih promena do potrebe da se obezbedi dovoljno hrane za rastuću populaciju.
„Nema više improvizacije. Imperativ je izuzetno efikasna proizvodnja“, zaključuje Žigić, ističući da regenerativna poljoprivreda nije ideološki izbor, već praktično rešenje za budućnost poljoprivrede.
Komentari