Legalna prodaja sa „kućnog praga“ u Austriji postoji odavno, izvesna je i turistička atrakcija, a na 14. Zimskom seminaru farmera na Tari, o tome je govorio i austrijski ataše za poljoprivredu, Kristijan Bravenc.
U januaru je i kod nas stupio na snagu dugo-očekivani pravilnik koji poljoprivrednicima omogućava direktnu prodaju u okviru porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, u Austriji ovaj vid prodaje postoji odavno.
Možda vas zanima
Zašto je dobro gajiti speltu?
25/08/2023
„Veliki broj austrijskih gazdinstava su mala, porodična gazdinstva, a njihovo opstajanje zavisi od visine prihoda koje imaju. Stoga moramo da se oslonimo na kombinaciju različitih izvora prihoda. Direktna prodaja tu igra veoma važnu ulogu. U Austriji je veoma razvijen turizam. Turisti vrlo rado kupuju lokalne proizvode kao suvenire, ali je i lokalno stanovništvo dobar potrošač. U okolini gazdinstava nalazi se dosta gradova, tako da ukoliko neko ima malu proizvodnju, bilo da je to mleko, sir, slanina ili drugi proizvodi, ima tržište u okolini, a ove proizvode kupuju i turisti”, objasnio je za Agromediju, ataše za poljoprivredu Ambasade Austrije u Srbiji Kristijan Bravenc.
Novi pravilnik olakšaće preradu mesa na poljoprivrednim gazdinstvima
Austrija pomaže direktnu prodaju proizvoda, koji potiču sa gazdinstva na mnogo načina, npr. subvencijama i pravnim savetima.
„Ministarstvo poljoprivrede pomaže direktnu prodaju u okviru ruralnog razvoja. Poljoprivrednik može da preda projekat u maksimalnom iznosu od 400.000 evra, a maksimalna visina subvencionisanja je 25 odsto. Tačan postotak subvencionisanja rešava se od slučaja do slučaja. Tim finansijskim sredstvima i uz odgovarajuće znanje, poljoprivrednik iz Austrije može da započne posao. U praksi to znači da se otvara lokal u okviru gazdinstva ili kuće, ili poljoprivrednik odlazi u drugi grad gde zakupljuje tezgu na pijaci, i prodaje domaće proizvode“, objasnio je Kristijan Bravenc.
Kupci rado biraju baš ove proizvode, ali ne stižu svakodnevno da pazare direktno sa gazdinstva, pa mesečna zarada poljoprivrednika nije predvidljiva.
„Potrošači su naučili i veoma cene to što se prodaju autohtoni sveži proizvodi, dobrog i proverenog kvaliteta. Važno je napraviti profesionalan odnos prema potrošaču. Ovde u Srbiji, npr. na putu za Taru, možete kraj ulice uočiti poljoprivrednike koji u džakovima prodaju krompir, luk, kupus – prodaje šta ko ima. Ti ljudi su pravi heroji. Nekada samo jedan automobil prođe za ceo dan, nije lako“, kaže Kristijan Bravenc.
Bravenc kaže i da nema velike razlike između srpskog i austrijskog poljoprivrednika, kao i da nisu neophodne astronomske cifre da se pomogne jedno takvo gazdinstvo.
„U Srbiji ne bi trebalo mnogo sredstava da se poljoprivredniku obezbedi gde će da prodaje, bitna je volja. Trebalo bi ulagati i u estetski izgled i pakovanje, kao i asortiman, nisu neophodni milioni da se povećava prodaja“, zaključio je Bravenc.
Još uvek se ne zna koliko će novca iz ukupnog državnog budžeta biti izdvojeno za pomoć gazdinstvima koja će se baviti i direktnom prodajom u Srbiji. Ministarstvu poljoprivrede svakodnevno stižu mnogobrojna pitanja i zahtevi zainteresovanih proizvođača. Svi oni koji još uvek nisu registrovali svoja gazdinstva, dokumenta i forme obrazaca za upis u registar sa objašnjenom procedurom mogu pronaći na sajtu Uprave za veterinu.
Sagovornik:
Komentari