Pred poljoprivrednicima je jesenje oranje, a mi smo razgovarali sa Jankom Turčanom kako bismo saznali kakva je situacija u ataru Stare Pazove, kao i da li se u ovakvim uslovima može obaviti ovaj važan posao i pripremiti zemlja za setvu pšenice.
Priprema zemljišta za setvu – nemoguća misija
Kako nam je Janko objasnio, u njegovom ataru je zabeleženo oko 20-ak l/m2 padavina tokom septembra, koje su se spustile na zemlju tokom 6 kišnih perioda, ali je u periodu od početka godine pa do septembra padavina bilo izuzeno malo.
Možda vas zanima
Usled toga, priprema zemljištva za setvu je gotovo nemoguća, a mnogi poljoprivrednici pretrpeli su veliku štetu zbog oštećenja radnih mašina. Janko nam je potvrdio da su nekima od njih otkinule glave sa grede, a velika je šteta na plugovima i prevrtačima.
Rekordan rod pšenice u Srbiji, ali ratari opet na gubitku?
Uz trenutne uslove kakvi jesu, Janko tvrdi da je najpametnije pred setvu ozimih useva uraditi gruberisanje, ili pak 2-3 puta tanjiranje. Plugovi jedva mogu da uđu, a rad sa njima napravio bi ogromnu štetu.
Nakon tanjiranja najpametnije je sačekati padavine, a zatim krenuti u setvu po sistemu roto drljača pa sejačice, čime bi se zemljište dodatno usitnilo naročito ako bude padavina.
Planirane površine pod pšenicom pod znakom pitanja
Usled ove situacije postavlja se pitanje kako će uopšte sejati pšenica i da li će to biti planirane površine. Janko je u tom pogledu skeptičan i veruje da će se planirane površine sejati samo u predelima gde je bilo nešto više padavina, što nije slučaj sa Sremom.
Turčan predviđa da će mnogi poljoprivrednici odustati od planiranih površina pod pšenicom, usled nedostatka adekvatne mahenizacije i nemogućnosti pripreme zemljišta. Ukoluiko se zemljište i pripremi, postoji bojazan da će setva podbaciti zbog nedostatka vlage ako se obavi pre optimalnog roka. Naš sagovornik prognozira da će mnogi poljoprivrednici to ostaviti za polovinu novembra.
U čije ruke ide zemljište?
Nakon niza loših godina za poljoprivredu, zanimalo nas je i kako se to odrazilo na cene zakupa zemljišta. Janko nam je potvrdio da su cene pale za oko 100 eur. Uskoro je i planiran i sastanak poljopivrednika na kom će se porazgovarati na tu temu, kako bi se našlo realno izvodljivo rešenje.
Poljoprivrednici u dugovima, ali njive se prodaju: KO kupuje zemlju?
U pojedinim područjima poljoprivrednici su primorani da prodaju deo svoje zemlje kako bi se razdužili, a Janko prognozira da će se desiti i promene u preraspodeli zemljišta pod zakupom, jer mali i srednji poljoprivrednici nemaju kapital da zadrže površine koje obrađuju nakon niza loših godina.
Komentari