Na gazdinstvu od preko 70 hektara u Banatskom Novom Selu, Kristian Todorov već godinama gaji pšenicu, kukuruz, suncokret, a od ove godine u plodoredu se našla i uljana repica. U potrazi za rešenjima koja mogu da unaprede kvalitet zemljišta i stabilnost prinosa, pre nekoliko godina odlučio je da u proizvodnju uključi preparate kompanije Biofor. Danas, kako kaže, njihova primena postala je sastavni deo njegove strategije u ratarskoj proizvodnji.
Potraga za rešenjem bez stajnjaka
Todorov objašnjava da je jedan od ključnih razloga za uvođenje mikrobioloških preparata bio nedostatak stajnjaka, ali i sve manja efikasnost klasičnih mineralnih đubriva kada se koriste samostalno.
Možda vas zanima
„Nemamo stajskog đubriva, a sa standardnim đubrivima poput NPK-a i Uree više ne možemo da postignemo ono što je potrebno zemljištu. Teže je pokrenuti biološku aktivnost u zemljištu, nema glista i mikroorganizama koji bi trebalo da rade svoj posao. Zbog toga sam počeo da tražim druga rešenja i tada su u proizvodnju ušli Biofor preparati“, objašnjava Todorov.
Preparati ove kompanije koristi već šest do sedam godina, a kako ističe, kroz taj period imao je priliku da u praksi proveri njihove efekte.
Kako se Biofor preparati primenjuju u proizvodnji
Na njegovom gazdinstvu primena Biofor preparata obuhvata više različitih proizvoda i faza proizvodnje. Za tretiranje semena koristi preparat BioGnezdo, dok je BioPlug namenjen tretiranju žetvenih ostataka nakon skidanja useva.
„Najčešće sam BioPlug koristio na parcelama gde je bila pšenica, a zatim sam sejаo druge kulture. Žetvene ostatke zaoravam, zatim ih tretiram preparatom i mogu reći da se to pokazalo kao dobra praksa“, kaže on.
Pored toga, u proizvodnji primenjuje i preparate Biofor Active, Nitrogenius i BioEho, čime je, kako kaže, praktično obuhvatio gotovo ceo paket rešenja koje kompanija nudi.
Vidljivi efekti na parcelama
Najveća promena, prema njegovim rečima, primećuje se u strukturi zemljišta i sposobnosti zadržavanja vlage. Na parcelama koje su tretirane, razlika je vidljiva već tokom same obrade.
„Dešavalo se da na jednoj njivi koja je tretirana zemlja zadržava vlagu i da je nije moguće obrađivati, dok je parcela udaljena svega dvadesetak metara, koja nije tretirana, bila potpuno suva i prašnjava. To dovoljno govori o razlici“, objašnjava Todorov.
U proizvodnim ogledima koje je radio na svojim parcelama, prinosi su, kako kaže, redovno bili veći.
„U svakom slučaju rezultati su bili bolji, u proseku za dvesta do trista kilograma po jutru. To je sasvim dovoljno da pokrije troškove i da ostane dodatna zarada“, navodi on.
Dugoročno ulaganje u zemljište
Osim prinosa, Todorov smatra da je važan i dugoročan efekat na kvalitet zemljišta. Kroz bolju razgradnju žetvenih ostataka stvara se više humusa, a zemljište postaje rastresitije i plodnije.
„Kada se ostaci brže razgrađuju i kada se stvara humus, to znači da dugoročno radimo nešto dobro za zemljište“, kaže on.
Na njegovim parcelama rađene su i analize zemljišta, koje su, kako tvrdi, pokazale korisne rezultate i dale smernice za dalju proizvodnju.
Testirao na pola njive, a danas radi SVE sa Biofor preparatima: Iskustvo proizvođača iz Banata
Stručna podrška na terenu
Todorov posebno ističe i značaj stručne podrške koju dobija od kompanije. Kako kaže, saradnja sa savetnicima na terenu često prevazilazi samo pitanje primene preparata.
„Osobu koja radi na našem terenu ne doživljavam kao nekog ko je samo predstavnik kompanije. Čujemo se često, razgovaramo o proizvodnji i o drugim pitanjima vezanim za njive. Uvek je tu kada treba savet“, kaže on.
Preporuka kolegama proizvođačima
Na osnovu sopstvenog iskustva, Todorov smatra da je primena ovakvih preparata dobra investicija za ratarsku proizvodnju.
„U poslednjih nekoliko godina sve više proizvođača u našem kraju počelo je da koristi Biofor preparate. Preporučio bih svakome da ih isproba, jer su rezultati vidljivi u praksi“, zaključuje on.
Komentari