Nekad nije bilo tako: Od pšenice se danas može i zaraditi

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u 2018. godini proizvedeno je 2,9 miliona tona pšenice na površini od 648.083 ha uz prosečan prinos 4,5 t/ha. U jesenjoj setvi zasejano je 566.149 ha, za 10,6 manje u odnosu na prošlu godinu, a u poređenju sa desetogodišnjim prosekom jesenje setve, površine pod pšenicom povećane su za 0,5%.

Zbog sušnog perioda u vreme setve, proizvođači su odlagali setvu. Ranije posejana pšenica je dugo mirovala u suvom zemljištu, što je doprinelo da usevi u zimsko mirovanje ne uđu u najboljoj kondiciji. Sve ovo je doprinelo da i površine budu nešto manje nego prošle godine.

Tokom januara bilo je padavina u svim delovima zemlje, uglavnom snega, što je dobro za poboljšanje zimske rezerve vlage u poljoprivrednom zemljištu. U sloju zemljišta gde se nalazi korenov sistem ozimih kultura i krmnih leguminoza nije bilo temperatura koje bi ih ugrožavale. Manji porast dnevnih temperatura vazduha ne utiče na mirovanje prezimljujućih poljoprivrednih kultura.

Ako je nekada i bila, pšenica više nije kultura koja se gaji samo da bi popunila plodored, u koju se ne ulaže i ne očekuje zarada. Malo je kultura gde se toliko povećao prosečan prinos u poslednjih nekoliko godina kao što je to kod pšenice. Dok je udeo stranih sorti kod kukuruza počeo da se menja već početkom tranzicije, dvehiljadite godine, kod pšenice su ti trendovi intenzivirani sa 10 godina zakašnjenja, kada proizvođači počinju na pšenicu da gledaju kao na kulturu od koje se može zaraditi.

Jedan od osnovnih pokretača bila je konkurencija u otkupu i povećanje mogućnosti pristupačnog skladištenja. Time je stvorena mogućnost prodaje u željenom momentu, a ne odmah posle žetve. Menja se i tehnologija, kupuje se seme, više se đubri, prska se protiv štetočina, investira se u skladišne kapacitete. Sve to dovodi do povećanja prinosa, koji su uz stabilne cene na višem nivou omogućavali zaradu. Takođe je povećan izvoz.