Amarant ili štir je zaboravljena stara žitarica koja ima visoke hranljive vrednosti. Jako je otporna na bolesti i štetočine, na maloj površini daje velike prinose i ne zahteva skupu tehnologiju za uzgoj. Pa, zašto je ne bismo gajili bar za naše potrebe?
Svedoci smo pojave da se sve više ljudi okreće konzumiranju hleba koji nije od pšeničnog brašna. Koliko je beli hleb nutritivno slaba namernica, govori i njegova niska cena. Zbog toga sve više pekara pravi hleb napravljen od drugih vrsta žitarica, a sejanje žitarica poput heljde, raži, ječma postaje sve veća alternativa pšenici.
Možda vas zanima
Zašto je dobro gajiti speltu?
25/08/2023
Osnovni razlog je što su te žitarice kvalitetnije od pšenice, a peciva koja su od njih napravljena, uključujući i hleb, koriste svi ljudi koji žele da poboljšaju svoje zdravstveno stanje ili odgovorno rade na prevenciji.
Jedna od alternativa pšenici je i biljka amarant.
Iako zvuči kao neka novotarija, amarant je drevna biljka koja je uzgajana i cenjena od strane Azteka još pre 8.000 godina, te tako i nije neka novost. Međutim, sve do 1970. godine svi su ga smatrali za korov. Danas se ovaj drevni usev slavi kao super hrana jer nudi ključne hranljive materije, a proizvodnja u svetu se povećava.
U našim krajevima amarant se naziva štir, rumenka ili sćir. Može se naći gotovo svuda oko nas i uništava se i dalje, kao svaki drugi korov, iako pruža niz blagodeti. Samo ime amarant, koje u prevodu znači besmrtan, govori koliki je značaj ova biljka imala nekada u ljudskoj ishrani.
Amarant je jednogodišnja biljka, a postoji preko 80 vrsta. Neke vrste se sade kao ukras u baštama, od nekih vrsta se mogu jesti i lišće i zrno, koje svojim izgledom podseća na proso.
Amarant je prebogat vitaminima, mineralima i oligoelementima. Seme, odnosno zrno, ima ukus slično kao i druge žitarice, izuzetno se lako vari i ne sadrži gluten.
Amarant obiluje esencijalnim masnim kiselinama koje su važne za očuvanje kardiovaskularnog sistema. Prebogat je vitaminima. Odličan je izvor vlakana, a sadrži jako malo kalorija, čak manje od pirinča.
Može da se konzumira u sirovom stanju ili termički obrađen, na bezbroj načina. Može da se samelje i koristi kao brašno za spremanje hleba, peciva, kolača… Ukoliko se kuva, mogu se spremati razne čorbe, kaše i prelivi.
Kako se gaji amarant?
Amarant nema puno zahteva. Lako se gaji jer je vrlo otporna biljka na bolesti i štetočine i uspeva gotovo na svim vrstama zemljišta i pod svim klimatskim uslovima.Jedino što ne podnosi mraz, a najviše mu je potrebno sunce.
Sadnja
Amarant se seje po oblačnom vremenu u vlažnu zemlju. Pre sejanja zemlju je potrebno usitniti, sipati organsko đubrivo i malo navlažiti. Seje se u vreme kada temperatura dostigne 15 stepeni, što je krajem aprila – početkom maja. Biljke se sade na razmak od 25 cm između biljaka i 75 cm između redova.
Zalivanje i zaštita
Amarant raste uspravno do visine od 1.5 metar, a stabljika može da mu bude debljine do 40 cm. Najproduktivniji je kada dobija punu sunčevu svetlost, a to je minimalno 6 sati sunca.
Odlično podnosi sušu, smeta mu prevelika vlaga i ne traži puno vode. Zato se preporučuje zalivanje u malim količinama.
Ovoj biljci nije potrebna nikakva zaštita jer je izuzetno otporna na bolesti i štetočine. Jedino što može da joj se desi to je da polegne, pa ne bi bilo loše da joj se obezbedi potpora.
Berba
Amarant je spreman za žetvu otprilike 3 meseca nakon sadnje. Seme odnosno zrno se vrlo lako bere. Jednostavno, klasovi se iseku i seme se istrese na neku podlogu. Iz jedne biljke može da se istrese gotovo pola kilograma semena.
Komentari